REČ KRITIKE Lavkraft/Baranže: U planinama ludila

Ovoj noveli posebnu magiju daje to što se tesno oslanja na pripovesti o istinitim avanturama kroz teško savladiva polarna područja kroz koje su puteve sekli naučnici-avanturisti poput Šekltona, Skota i Amundsena. 

Zaplet „U planinama ludila“ prati priču o izmišljenoj naučnoj ekspediciji koja tridesetih godina prošlog veka polazi da istraži Antarktik s namerom da na velikoj dubini ispita geološke uzorke tla i fosile. Lavkraft se majstorski poigrava fingiranim naučnim stilom koji ostavlja zabavno-uverljiv utisak autentičnog izveštaja jednog od članova ekspedicije. Da nas očekuje jedna od onih mračnih avantura sa kojih ne može biti pravog povratka, Lavkraft čitaoce upozorava i poigravanjem sa citatima, pa jedan od članova tima čita Poove „Avanture Gordona Pima“, zaumnu mračnu novelu o brodu koji završava svoje putovanje u prostoru koji je toliko drugačiji od našeg sveta da se u finišu pripovedanje prekida, jer konačno odredište više nije moguće opisati ni artikulisati jezikom. Nešto slično krije se u osnovi Lavkraftove poetike – njegova proza počiva na ideji o iskonskom, atavističkom užasu, tako stranom racionalnom poimanju da se ne može imenovati. Posebno je impresivan način na koji ovaj majstor psihološkog horora neverovatno suptilno podiže tenziju u narativu „Planina ludila“, ne iskačući iz „naučničkog“ diskursa; prve naznake teskobe čitamo tek između redova, u naizgled usputnim opisima pasa koji postaju sve nervozniji što naučnici kopaju dublje, ili o sve nelogičnijim nalazima, koji se otimaju bilo kakvim logičnim objašnjenima. 

Baranže briljira i u ovom izdanju – njegove su ilustracije čas veličanstvene panorame otvorene pučine ili gotovo nezemaljskih pejzaža Antarktika, čas polumračne vinjete utonule u tekst, u čijim linijama tek slutimo užasna obličja stvorenja koje članovi ekspedicije šokirani  iskopavaju iz dubina zaleđene zemlje.

Nastasja Pisarev