REČ KRITIKE Sindi Šerman: Stvaranje nenaslovljivog

Sindi Šerman je američka umetnica najpoznatija po svojim serijama fotografija žena u kojima sve likove predstavlja ona sama, svaki put u drugoj ulozi i sa različitim maskama i identitetima. Njen verovatno najuticajniji rad je crnobela serija „Filmske fotografije“ u kojima kroz autoportrete evocira ženske likove inspirisane američkim filmom noara, i italijanskim neorealizmom, u upečatljivim i u isto vreme često sasvim neuhvatljivim i ambivalentnim scenama.

Prvi deo ovog izdanja pripada eseju Barija DŽ. Mauera koji polazi od teze da avangardni umetnici svojim radom sprovode svoju verziju humanističkih istraživanja. Po njemu, Šermanova u „Filmskim fotografijama“ radi upravo to – eksperimentišući sa različitim korišćenjima „izgleda“, ona zapravo razmišlja o sebi i svojoj kulturi: „Očigledne nesigurnosti njenih likova naglašavaju razlike između sopstva i uloge“, i u određenim aporijama u okviru samih fotografija konačno razotkrivaju različite društvene konstrukte i očekivanja (u ovom slučaju ona koja se tiču ženskih identiteta). Ovaj esej bilo bi idealno čitati uz internet pri ruci – Mauer ne daje samo koncizan pregled različitih teorija o intrigantnom radu Šermanove, već objašnjava teze na konkretnim primerima njenih fotografija. (U tom smislu, ovo izdanje je sasvim kompletno tek kao hipertekst, zajedno sa fotografijama Šermanove koje je lako naći na mreži.

Drugi deo izdanja je esej same Šermanove, pisan memoarski i pitko, u kom se ona seća vremena kada su „Filmske fotografije“ nastale, dajući uz to i živopisnu sliku umetničkog, alternativnog Njujorka sedamdesetih i ranih osamdesetih. Šermanova deli anegdote o tome kako su pojedine slike nastajale (i ovde nam je internet prijatelj, pa dobijamo i metanarativ uz umetničko delo), pokušava da objasni svoj umetnički kredo (ali ne suviše, govoreći često o tome koliko je instinktivno stvarala), ali i daje duhovite i zabavne opaske o vremenu u kom su nastajale.

Nastasja Pisarev