РЕЧ КРИТИКЕ Ијан Мекдоналд: Луна Месечев освит

Ијан Мекдоналд (1960) је британски писац спекулативне фикције који се бави научнофантастичним темама, истражујући у својој прози могући утицај технологије на свакодневни живот, често тражећи протагонисте у културама које запад види као „друге“, или јунацима које су на неки начин маргинализовани. „Месечев освит“ је трећа и последња књига из саге о Луни, у којој Мекдоналд описује живот на Месецу који је Земљина индустријска колонија, сурови и егзотични нови свет који се првенствено повинује токовима новца. Трећа књига доноси коначни расплет крвавог сукоба између Пет змајева, односно пет владајућих породица које управљају различитим индустријама на Месецу.

У свом богатом тексту Мекдоналд је увек на ивици да направи право мало научнофантастично ремек дело, али нажалост, ту линију не успева да пређе (мада јој је увек близу). Његови ликови су увек упечатљиви и занимљиви, a worldbuilding (gotovo налик филозофској вежби) је врхунски. Месец је уверљив свет са својим чудним свецима-оришима, са Госпом хиљаду смрти као персонификацијом суровог пејзажа Земљиног сателита, еклектичном мешавином култура, филозофијом живота заснованој на трговини, породици, на одбројавању преостале количине кисеоника или података, и на друштвеним структурама које су колико егзотичне и маштовите, толико и крајње логичне.

Али он свом раскошном свету никад не даје до краја да дише – ретке су камерне или емотивне сцене у којима ликови имају довољно простора да се сасвим покажу као обична људска бића – сви су увек у грчу, у борби за голи живот, у немилосрдном међусобном надмудривању. Оваква атмосфера одговара сурово либертаријанском свету који је осмислио, али у исто време сувише кратки резови одсецају делове његовог универзума, прелећући преко фантастично осмишљених пејзажа и чудних градова Месеца, остављајући читаоца као задивљеног, али не сувише емотивно инвестираног посматрача френетичног и крвавог расплитања судбина ликова.

Настасја Писарев