REČ KRITIKE „Poreklo noćne tame“ Džona Treša
„Poreklo noćne tame“ Džona Treša je nekonvencionalna romansirana biografija Edgara Alana Poa.
Treš osvetljava život velikog pisca ali tako da uvek pravi što širi zahvat u kulturu i stanje nauke i tehnologije svakog isečka vremena koje opisuje. Tako, recimo, kada piše o Londonu koji je Edgar Alan Po prvi put posetio sa svojim starateljima još kao dečak, on daje i celu sliku grada u kom je tada carovao Lord Bajron kao jedan od popularnih i harizmatičnih heroja romantičarskog pokreta, dok su na Kraljevskom institutu Hamfri Dejvi i Majk Faradej „demonstrirali mogućnosti hemije, elektriciteta i magnetizma u dinamičnim, eksplozivnim predstavama“. Godine Poovog školovanja ilustrovane su i naslovima udžbenika koji su se tada koristili, kao i komentarima šta se u to vreme očekivalo od učenika u sličnim školama. Ovaj metod se nastavlja u svakom sledećem periodu Poovog života, i autor bogato i detaljno katalogizira ne samo piščev put, ili gradove u kojima je živeo, već daje što precizniju ukupnu sliku vremena.
Džon Treš je doktorirao na temama istorije nauke i filozofije tehnologije, i Edgara Alana Poa, takođe zaljubljenika u teoriju, u velikoj meri čita u ovom svetlu, podsećajući da je poznati pisac nauku popularizovao u svojim tekstovima i predavanjima, kao i u publikacijama koje je objavljivao (zanimljivo je da je za života, Poova najprodavanija knjiga bila prirodnjački udžbenik koji je napisao). Treš epizode iz Poovog privatnog života i karijere dopunjuje ne samo ilustracijama i fotografijama iz tog vremena, već i odlomcima iz piščevih pisama, kao i iz tekstova fikcije koji su bili inspirisani stvarnim događajima, ljudima, ili mestima.
„Poreklo noćne tame“ je pomalo kolažni tekst: iako je u pitanju biografija Edgara Alana Poa, ona u isto vreme deli stil sa knjigama kao što su Borstinov „Svet otkrića“ i Mangelova „Istorija čitanja“ – piščev život izukrštan je sa esejsističkim pasažima posvećenim istoriji kulture, nauke i svakodnevice. Iako dolazi iz akademskog okruženja, Treš radije bira stil bliži jednostavnom, novinarskom, ne ulazeći suviše duboko u problematiku onoga što piše, ali zato nudeći svom čitaocu obilje podataka.
Nastasja Pisarev