REČ KRITIKE Rem Kolhas: Delirični Njujork; retroaktivni manifest za Menhetn

„Delirični Njujork; retroaktivni manifest za Menhetn“ je zbirka odlomaka iz eseja holandskog arhitekte, teoretičara arhitekture i urbaniste, Rema Kolhasa. U pitanju je pokušaj da se artikuliše neka vrsta poetike/filozofije prostora ove velike njujorške četvrti, ili kako sam autor kaže, da se naknadno osmisli neka vrsta arhitektonskog manifesta Menhetna. Pod ovim Kolhas zapravo podrazumeva vrstu kulturne kritike i dekonstrukcije različitih značenjskih slojeva grada – jedna od glavnih tačaka interesovanja za autora je čovekovo postojanje u svetu koji je potpuno izmislio i napravio on sam: ceo Menhetn je konstruisana fantazija.

U svojim (krajnje pristupačnim) esejima, Kolhas iznosi nekoliko zanimljivih tačaka koje po njemu čine Menhetn onim što jeste – osim potpune artificijelnosti i udaljavanja od prirode (sve je betonirano, sređeno, iskorišćeno), tu je i njegova „hiperzbijenost“: Menhetn je paradigma za eksploataciju prenaseljenosti. Jedan od načina da se postigne funkcionalna iskorišćenost prostora svakako je i karakteristični oblik rešetke tlocrta Menhetna, na čiju formu se Kolhas iznova vraća u svojim tumačenjima. Po njemu, ova forma daje Menhetnu oblik „rigidnog haosa“ - prostor je fluidan u smislu da je moguće u njega staviti sve, dokle god se uklapa u strogu pravolinijsku formu rešetke. U isto vreme, Menhetn je apsolutno ujednačen, jer su njegove strogo zacrtane linije unapred odredile njegov konačni oblik mnogo pre nego što je većina zgrada zaista i izgrađena – već početkom 19. veka urbanističkim planom zamišljeno je da poseduje dvanaest avenija koje se pružaju pravcem sever-jug, i 155 ulica u pravilnom pravcu istok-zapad.

Uz teorijske refleksije o Menhetnu, Kolhasov tekst posvećen je i istoriji ovog čuvenog dela Njujorka, ali bez suviše dosadnih detalja – čitaocu su predstavljeni najvažniji događaji iz prošlosti, kao i nastanak onih zgrada koje će postati njegovi simboli (hotel „Valdorf-Astorija“, zgrada Empajer stejt, Rokfeler centar..), i tumačenje njihovog prostora.

Nastasja Pisarev