U Matici srpskoj uručena nagrada „Ilarion Ruvarac”

Nagrada je ustanovljena 2015. kako bi se promovisala najbolja istoriografska dela i podsetilo na značaj imena i dela Ilariona Ruvarca koji je uveo u srpsku istoriografiju dosledno primenjen kritički metod. Dobitnici nagrade za 2019. su dr Nebojša Porčić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i dr Neven Isailović, naučni savetnik u Istorijskom institutu u Beogradu, za knjigu “Dokumenta vladara srednjovekovne Srbije i Bosne u venecijanskim arhivima (u izdanju Arhiva Srbije). Nagradu je dobitnicima uručio dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.

Odluku o dobitnicima doneo je žiri u sastavu prof. dr Mira Radojević, prof. dr Aleksandar Fotić, dr Radomir Popović, prof. dr Dragan Bogetić i prof. dr Đorđe Bubalo. Predsednica žirija prof. dr Mira Radojević ukazala je da su dobitnici uložili ogroman trud da prvi put u jednoj knjizi prirede dokumenta iz venecijanskih arhiva u periodu dugom tri veka. Neka od tih dokumenata su bila već poznata srpskoj istoriografiji, ali su rasuta u naučnoj perodici, a sada su to autori objedinili i dodali do sada nepublikovana dokumenta. Knjiga je obogaćena velikom, inspirativnom uvodnom studijom u kojoj je predstavljen istorijski kontekst i značaj ove građe i naučnim aparatom što olakšava posao za sve buduće istraživače. Nagrađujući ovo delo žiri je bio rukovođen stručnom i naučnom vrednošću i značajem koji ono ima za srpsku istoriografiju, ali su želeli i da podstaknu kolege da se vrate jednom delu istoriografskog posla koji je poslednjih godina zapostavljen, a to su istorijski izvori i da ih objavljuju.

Jedan od dobitnika, dr Nebojša Porčić ukazao je da su u ovoj knjizi priredili 48 sačuvanih dokumenata srednjovekovnih vladara Srbije i Bosni koji se uglavnom nalaze u Državnom arhivu u Veneciji i pokrivaju period od početka 13. do 16. veka. Svaki put kada se vratite nekom istorijskom tekstu posmatrate ga na nov i drugačiji način, tako da su po rečima Porčića odlučili da ovo izdanje proprate i opširnim istorijskim komentarima, a sve u želji da naprave resurs koji će kolege koje se budu interesovale za problematiku našeg srednjeg veka i odnose sa Venecijom moći da koriste u budućim istraživanjima. Istorija, po njegovim rečima nosi u sebi iterpretativnost, što dovodi do toga da joj se oporava sama naučnost. Međutim, ono što je čini naukom je da njene interpretacije nisu slobodna promišljanja našeg uma, nego ta interpretacija mora da bude zasnovana na istorijskom izvoru, na ostatku prošlosti o kojoj govorimo.

- Zato smo se vratili dokumentarnom izvoru, ali i njih je potrebno propustiti kroz kritičko sito koje je u našoj nauci davno uspostavio upravo Ilarion Ruvarac - rekao je Porčić. Prošli smo čitav put od izdavanja tih dokumenata, sagledavanja formalnih i suštinskih obeležja, ali smo odlučili da odemo i korak dalje od kritičkog izdanja i ponudimo i svoju interpretaciju, smatrajući da smo radeći neposredno na toj građi možda bili u boljoj poziciji od ostalih kolega koji se zanimaju za tu oblast istorijske nauke.

Dobitnici su zahvaljujući se na nagradi ukazali i na podršku koju su za ovo istraživanje dobili od Arhiva Srbije. Dr Neven Isailović je naveo da ova knjiga može biti spona i ka široj čitalačkoj publici. Trudeći se da daju doprinos borbi protiv pseudonauke, koja i u istoriografiji cveta, autori su ovoj knjizi dodali i prevode i fotografije dokumenata što čitaocima omogućava da provere ono što je utvrđeno. Knjiga je, po rečima Isailovića pisana na prijemčiv način, mogu da je prate i oni koji nisu stručnjaci u toj oblasti, da se koristi u istraživačke svrhe, ali i da bude svojevrsna promocija naše kulture u srednjem veku. Ona je kamenčić u mozaiku naše izvorne građe koja nije toliko obimna, ali već dvesta godina čeka da bude kompletno kritički obrađena. Autori imaju planove i za objavljivanje drugih povelja i pisama naših vladara u kritičkom izdanju, očekujući da će štampano izdanje preći i u digitalni oblik kako bi pouzdana i komentarisana istorijska građa bila dostupno svima.       

        N. Popov