Dragan Stanić: Matica srpska zna kuda treba da idemo

Pored razmatranja izveštaja o četvorogodišnjem radu Matice, kao i ustanova i preduzeća koje je osnovala - Biblioteke, Galerije i Izdavačkog centra - dnevnim redom je bio predviđen i izbor novih saziva Predsedništva, Upravnog odbora i Nadzornog odbora, kao i predsednika društva. Odlukom članova Skupštine, i u narednom četvorogodišnjem mandatu Mativcu srpsku će voditi profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književnik i proučavalac književnosti prof. dr Dragan Stanić (u književnosti poznat pod pseudonimom Ivan Negrišorac), koji je na čelu naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije od 2012.

– Mislim da imamo sve razaloge da budemo zadovoljni onim što je Matica srpska uradila za, evo, skoro dva puna veka – kaže za „Dnevnik“ prof. dr Dragan Stanić, uz podsećanje da je društvo osnovano 1826. – Ona se razvila u ustanovu koja, slobodno to možemo reći, u sistemu slovenskih matica nema premca, i pri tome se nije pretvorila – što, recimo, Matica hrvatska jeste – u neku vrstu parapolitičke organizacije. Matica srpska je ostala strogo naučna ustanova, koja upostavlja temelje na kojima treba bazirati svoj pogled na nacionalno samorazumevanje, pre svega u sferi jezika, književnosti, kulture, nauke i svih oblika kreativnosti. Ovakva aktivnost srpske naučne zajednice, a u njoj i Matice srpske i drugih institucija najvišeg reda, doprinela je da u svim tim procesima ne lutamo onoliko koliko, na primer, Hrvati lutaju, koji veoma često neke oblike istorijski neutemeljenih stavova uzimaju za osnovu sopstvenog nacionalnog bića. U svakom slučaju, oni koji oštro kritikuju oblike srpskog nacionalnog samorazumevanja najčešće previđaju činjenicu da smo mi zahvaljujući upravo delovanju nauke, pa i ovakvih ustanova, Matice i SANU u prvom redu, stvorili dobru i zdravu bazu za nekakav budući razvoj nacionalne kulture i same nacije. I kako vreme bude odmicalo, to će nam postajati sve jasnije, a mislim da je i Matica dužna da pomogne da svako razume ove složene procese, i to ne samo na našem nacionalnom prostoru, već i na celom Balkanu, u Evropi i svetu.

Po rečima profesora Stanića, Matica ulazi u veoma izazovan period, baš kao što i srpski narod ulazi u takav period - period koji mu otvara velike perspektive:

– Mi u ovom trenutku možemo da vodimo jednu krajnje ozbiljnu i efektivnu kulturnu, naučnu i državnu politiku usmerenu ka odbrani sopstvenih interesa. Interesa koje ćemo umeti pametno da definišemo. Realnih postavki za takvu politiku mi sada zaista imamo i stvari idu očekivano teško, ali dobrim tokovima. A osnovno polje iskušavanja u narednom periodu biće na nivou onih zaista prefinjenih, pa i lucidnih rešenja, zbog kojih je nama pre svega potrebna mobilizacija svih kreativnih potencijala koje kao narod, kao politička zajednica, ali i kao kulturna i naučna zajednica imamo. Zato nam je potrebna eliminacija svih nepotrebnih sukoba, tim pre što gomilu negativnih afektivnih stanja, koje vidimo tu oko nas, niko razuman ne može da pravda, a uz to su potpuno kontraproduktivna u odnosu na realni nacionalni interese. Dakle, potrebno nam je smirivanje situacije, kako bismo u toj smirenosti došli do najboljih rešenja na svim nivoima. Mislim da mi u Matici srpskoj u ovom trenutku dobro znamo šta u domenu kulturnih i naučnih poslova treba da radimo, odnosno kako u narednom periodu ustanova treba da se razvija.

Pre svega, pojašnjava prof. Stanić, Matica srpska mora da se razvija na onim osnovama kako je to i dosad definisala: da razvija sve segmente naučnog života i sve oblika rada koje kao ustanova obezbeđuje našoj naučnoj zajednici, od sistema naučnih časopisa do intenziviranja delovanja raznih naučnih odbora. Podsetimo, uz već postojeće, dva naučna odbora su formirana prethodnih godina, Krajiški i Kosovskometohijski, a u pripremi je i osnivanje novih, koji će ne samo razvijati sistem znanja, koji je potreban a nije bio dovoljno razvijen, nego će imati i jako važnih reperkusija na planu praktične delatnosti, pa i međunarodne saradnje.

– Ne smemo, naravno, nikako zaboraviti Matičinu brigu o jeziku – dodaje profesor Stanić. – Ta briga je u proteklom periodu iskazana na najbolji mogući način, jer je Matica objavila i Pravopis i Normativnu gramatiku i Jednotomni rečnik. Ali mi idemo dalje. Radimo sada kapitalne stvari kao što je, recimo, višetomni Rečnik srpskog jezika. Nažalost, imamo problema kako da očuvamo tim koji radi na tom projektu, jer nikada materijalna sredstva ne mogu da isprate sve one stvaralačke potencijale koje Matica ima. Ali ipak nastojimo da stabilizujemo taj tim, a to je svega nekoliko ljudi, koji bi za pet-šest godina intenzivnog rada mogli završiti rečnik koji će imati šest ili sedam tomova i obraditi oko 150.000 reči. Tome treba dodati i Istorijski rečnik srpskog jezika, na kojem se radi od 2012. I premda nismo imali mogućnosti za ne znam kako dinamičan razvoj, ipak je na tom polju urađen sijaset korisnih stvari, tako da će u međuvremenu biti publikovano mnogo knjiga i rukopisa, koji služe kao građa za izradu tog rečnika. Ta građa bi trebalo da nam pokaže kako se narodni, srpski jezik formirao u onom periodu kada o njemu imamo egzaktnih podataka. Reč je, dakle, o sačuvanim tekstovima, pre svega od 12. veka, pa sve do 18. veka, kada je došlo do one složene mešavine koja je formirala slavenosrpski jezik. A podsećam da je i taj rečnik, Rečnik slavenosrpskog jezika, kod nas u izradi. I sve to vode najkompetentniji naučnici koje naša istorijska lingvistika i leksikografija ima.

Treći izuzetno važan pravac delovanja Matice srpske, ističe njen predsednik, jeste enciklopedistika, „koja je od najveće moguće važnosti za svaku zajednicu koja hoće o sebi nešto pouzdano da zna”.

– Matica razvija izuzetno moćne i snažne publikacije: Nacionalnu enciklopediju i Srpski biografski rečnik, a kada tome dodamo Leksikon pisaca srpske književnosti i  Antologijsku ediciju Deset vekova srpske književnosti, onda su tu elementi u kojima definišemo neke kanonske vrednosti srpske knjiženosti, kulture, pa i celokupnog nacionalnog života. Uz pomoć svih ovih knjiga mi znamo ko smo i šta smo. Istovremeno, već pomenuta sfera međunarodne saradnje je nešto što mislim da će u naredne četiri godine biti u samom središtu života Matice srpske. I stoga na tom polju moramo da mobilišemo sve potencijale, da i postignemo one rezultate koje bismo želeli.

Jer, pojašnjava profesor Stanić, mi ćemo morati da priču o tome šta se dešavalo u proteklih tridesetak godina, od raspada zajedničke države, ponovo internacionalizujemo:

– Ako imamo snagu kao naučna i intelektualna, pa i politička zajednica – pri čemu političku zajednicu ostavljam na poslednjem mestu, jer sam uveren u to da tu priču treba da vode nauka i kultura – i ako budemo uz sebe imali državu koja će to podržati, a verujem da ćemo imati, mi ćemo onda to pitanje moći da postavimo u sasvim novim okolnostima na međunarodnom planu. I jasno vidim u budućnosti situaciju u kojoj Peter Handke više neće na tako sraman način biti izolovan, nego će mnogi pošteni intelektualci i ljudi skloni da objektivno i argumentovano misle, zaključiti da su se zapadni centri moći debelo ogrešili o srpski narod. I zbog toga su, na primer, nastale Matičine publikacije na engleskom jeziku, „Literary links of Matica srpska” i „Synadža – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”, pa se već pokazuje da su od ogromnog značaja, iako se još uvek ne vidi dovoljno jasno njihov efekat. Protiv Srba se vodi ozbiljan kulturalni rat i mi se za taj rat najzad moramo adekvatno, a to znači ozbiljno spremiti. 

Na kraju, na pitanje kako vidi Maticu srpsku za četiri godine, prof. dr Dragan Stanić kaže da je vidi kao prosperitetnu ustanovu, koja će postavljati sebi sve novije i novije ciljeve sopstvenog razvoja.

– U prvom redu tu mislim na nove odbore i nove publikacije, čija je pre svega uloga da budu mostovi Matice srpske i srpske kulture u celini sa drugim narodima i drugim kulturama. Voleo bih da vidim, dakle, Maticu srpsku koja će pametno iznositi najbolje i najkreativnije razultate na svetsku pijacu, i voleo bih da druge kulture mogu objektivno te vrednosti da prepoznaju. Da prepoznaju pravu prirodu naše kulture, da prepoznaju nešto izuzetno zdravo i pozitivno, rekao bih i miroljubivo, ako imamo na umu pre svega naš svetosavski temelj, tačnije osnovni hristovski obrazac. Taj obrazac i danas jeste još uvek delotovoran u čitavoj zapadnoj kulturi našeg vremena, a sa tom kulturom mi treba da vodimo temeljne razgovore. To je tako bez obzira na činjenicu što je u zapadnim kulturama hrišćanstvo sistematski potiskivano i temeljno marginalizovano. Ipak, uveren sam u to da celu svetsku kulturu treba voditi ka odbrani tih najviših hrišćanskih i humanističkih vrednosti jer će jedino takav koncept spasiti svet od konačne propasti. Kao što sam uveren i u to da na takvim načelima treba da razvijamo i Maticu srpsku i celu srpsku kulturu. Zato mislim da smo na dobrom putu i da treba hrabro da idemo u budućnost. I uveren sam da ćemo u toj budućnosti mi biti oni koji će savladati sve teškoće a teškoće neće  savladati nas.

M. Stajić