У Матици српској уручена награда „Иларион Руварац”

Награда је установљена 2015. како би се промовисала најбоља историографска дела и подсетило на значај имена и дела Илариона Руварца који је увео у српску историографију доследно примењен критички метод. Добитници награде за 2019. су др Небојша Порчић, ванредни професор на Филозофском факултету у Београду и др Невен Исаиловић, научни саветник у Историјском институту у Београду, за књигу “Документа владара средњовековне Србије и Босне у венецијанским архивима (у издању Архива Србије). Награду је добитницима уручио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Одлуку о добитницима донео је жири у саставу проф. др Мира Радојевић, проф. др Александар Фотић, др Радомир Поповић, проф. др Драган Богетић и проф. др Ђорђе Бубало. Председница жирија проф. др Мира Радојевић указала је да су добитници уложили огроман труд да први пут у једној књизи приреде документа из венецијанских архива у периоду дугом три века. Нека од тих докумената су била већ позната српској историографији, али су расута у научној перодици, а сада су то аутори објединили и додали до сада непубликована документа. Књига је обогаћена великом, инспиративном уводном студијом у којој је представљен историјски контекст и значај ове грађе и научним апаратом што олакшава посао за све будуће истраживаче. Награђујући ово дело жири је био руковођен стручном и научном вредношћу и значајем који оно има за српску историографију, али су желели и да подстакну колеге да се врате једном делу историографског посла који је последњих година запостављен, а то су историјски извори и да их објављују.

Један од добитника, др Небојша Порчић указао је да су у овој књизи приредили 48 сачуваних докумената средњовековних владара Србије и Босни који се углавном налазе у Државном архиву у Венецији и покривају период од почетка 13. до 16. века. Сваки пут када се вратите неком историјском тексту посматрате га на нов и другачији начин, тако да су по речима Порчића одлучили да ово издање пропрате и опширним историјским коментарима, а све у жељи да направе ресурс који ће колеге које се буду интересовале за проблематику нашег средњег века и односе са Венецијом моћи да користе у будућим истраживањима. Историја, по његовим речима носи у себи итерпретативност, што доводи до тога да јој се опорава сама научност. Међутим, оно што је чини науком је да њене интерпретације нису слободна промишљања нашег ума, него та интерпретација мора да буде заснована на историјском извору, на остатку прошлости о којој говоримо.

- Зато смо се вратили документарном извору, али и њих је потребно пропустити кроз критичко сито које је у нашој науци давно успоставио управо Иларион Руварац - рекао је Порчић. Прошли смо читав пут од издавања тих докумената, сагледавања формалних и суштинских обележја, али смо одлучили да одемо и корак даље од критичког издања и понудимо и своју интерпретацију, сматрајући да смо радећи непосредно на тој грађи можда били у бољој позицији од осталих колега који се занимају за ту област историјске науке.

Добитници су захваљујући се на награди указали и на подршку коју су за ово истраживање добили од Архива Србије. Др Невен Исаиловић је навео да ова књига може бити спона и ка широј читалачкој публици. Трудећи се да дају допринос борби против псеудонауке, која и у историографији цвета, аутори су овој књизи додали и преводе и фотографије докумената што читаоцима омогућава да провере оно што је утврђено. Књига је, по речима Исаиловића писана на пријемчив начин, могу да је прате и они који нису стручњаци у тој области, да се користи у истраживачке сврхе, али и да буде својеврсна промоција наше културе у средњем веку. Она је каменчић у мозаику наше изворне грађе која није толико обимна, али већ двеста година чека да буде комплетно критички обрађена. Аутори имају планове и за објављивање других повеља и писама наших владара у критичком издању, очекујући да ће штампано издање прећи и у дигитални облик како би поуздана и коментарисана историјска грађа била доступно свима.       

        Н. Попов