Гранд при БИТЕФА представи "Али: страх једе душу"
БЕОГРАД: Доделом награда вечерас је завршен БИТЕФ фестивал, а Гранд при припао је представи "Али: страх једе душу" у режији Себастијана Хорвата, у извођењу словеначког Народног гледалишћа.
Специјалном наградом "Јован Ћирилов" награђена је представа "Неморалне приче - 1. део: Кућа мајка", ауторке Фие Менар и Žann-Lik Божола.
Награда "Политике" за najbollju режију, потпуно заслужено, отишла је у руке Себастијана Хорвата, редитеља представе "Али: страх једне душе".
Публика је на овогодишнејм БИТЕФ фестивалу била сагласна са оценом жирија и за најбољу представу прогласила комад "Али: страх једне душе" са просечном оценом 4,67.
Проглашењу победника prеthodilo је извођење представа "Позвани" и "Ретке птице", а након проглашења уследио је концерт Бети Ђорђевић, када је публика чула велики хит "Почнимо љубав из почетка", који је био и слоган овогодишњег БИТЕФА.
Себастијан Хорват, редитељ представе награђене Гранд пријем, "Али: страх једе душу", изјавио је у интервјуу Танјугу да за њега нема дилеме да ће најважније теме у свету данас, као што су екологија или политички популизам, мигрантске кризе и даље налазити место у позоришту будућности.
"Будућност Европе је тоталиразам који ће под плаштом демократије допуштати све. Политичари ће све допуштати осим уплива у токове новца. Уметничка критика никада нигде није угрозила тржиште и то је тренд који ће бојим се трајно бити присутан у Европи све док је капитализам присутан као облик друштвеног уређења", казао је Хорват.
У победничкој представи Хорват у сценској адаптацији класичног текста Рајнера Вернера Фазбиндера, задржава изворни друштвени миље и радњу.
Седамдесете године 20. века у Западној Немачкој, случајни сусрет и неочекивана љубав између старије немачке чистачице, удовице, и младог мароканског гастарбајтера, предрасуде и неприхватање њихове околине...
Овај избор се показује као исправан, јер публика без проблема развија паралелу с данашњим облицима ксенофобије, нетрпељивости према странцима, мигрантима.
Хорват тек на средини ове љубавне приче, до тада претежно остварене и срећне, уводи "треће лице", оно које "срећу квари", а то је контекст, друштвена стварност, односно, публика.
Тако у другом делу представе гледаоци дословце и физички улазе у измишљени свет љубавника и изнутра га, као некакав тумор, разарају.
Критичка и политички ангажована прича ипак се завршава срећно, иако не у потпуности.
Хорват за Танјуг каже да позориште и даље има јавни утицај који се догађа на свесном и несвесном плану.
"Свака делатност која се бави јавним дискурсом има прилику да нешто направи...Нешто добро за друштво. Позориште је добро место да се путем емоција публици представе важна и оптерећујућа друштвена питања. То нису околности у којима човек прочита нешто у новинама, мало се наљути на себе и на друге и крене на спавање. Добро позориште охрабрује људе да мисле. Зато упркос свему верујем да има смисла ово што радим", рекао је Хорват.
