ЈЕЗИКОМАНИЈА: Богами, наврат-нанос
Када помињемо Бога или се кунемо у њега често нам звучи као да су те речи спојене, па неретко тако и напишемо, на пример: „богами“ или „дабогда“.
Може да се деси да тако напишемо и „богати“, али да ли је ово правилно?
Правилно се пише БОГА ТИ, значи одвојено: БОГА ТИ, БОГА МУ, БОГА ВАМ, БОГА РАДИ, БОГА ПИТАЈ, ЗА ИМЕ БОГА, ЗА БОГА МИЛОГА, НА ПРАВДИ БОГА...
Међутим може да се пише и спојено, у речима БОГАМИ, БОГМЕ и БОМЕ као речце и прилози за појачавање и наглашавање, чак, стварно, заиста, вала, баш и богдо срећом.
Растављено и великим словом пише се у дословном значењу приликом заклињања: Бога ми (мога).
Ево још једне језичке недоумице која многе збуњује: да ли се пише „наврат-нанос“ или „на врат на нос“? Тачно је само „наврат-нанос“.
Разлог за то је зато што је ово прилошки израз „наврат-нанос“, који значи на брзину, и пише се са цртицом.
Предлошко падежни облици „на врат“ и „на нос“ употребљавају се у свом дословном значењу.
Постоје и именице „наврат“ и „нанос“. „Наврат“ значи прилика, мах, нпр. позивани сте у више наврата. „Нанос“ значи муљ, земља и друго што вода нанесе при изливању, плављењу, наплавина.
Н. Мирковић
