ВЕСНА ЈОВИЧИЋ ИЗ ЗРЕЊАНИНА СТВОРИЛА СЕБИ ПОСАО Веселе саксије уносе ведрину у сваки дом

Своју љубав према ликовној уметности Весна је пре неколико година преточила у веселе саксије.

- Мој тата је једном питао наставницу ликовног, која је живела у комшилуку, да ли у школи постоји и други предмет осим ликовног. Кад ми је тата говорио узми да учиш, ја сам вадила блок и бојице, па је помислио да само ликовно у школи имам - почиње своју занимљиву животну причу Весна Јовичић.

Додаје да после завршетка средње школе није имала храбрости да се опроба на Академији уметности, па је уписала Вишу текстилну школу, која је тада постојала у Зрењанину.

- Као текстилна инжењерка запослила сам се у некадашњој „Слоги”, али је већ тада била криза. Фабрика је, као и комплетна текстилна индустрија у граду, пропала и онда креће други део мог живота и борбе за егзистенцију - наставља Весна.

Мало посла, мало бироа за незапослене, свега је било, да би због инвалидитета Весна на крају остварила инвалидску пензију. Љубав према уметности није је напуштала, па је пре три године, сасвим случајно, направила своје прве веселе саксије.

-Имамо дивне кумове и држимо се обичаја. Волим да куми, кад идемо у госте, поклоним нешто посебно, а већ нисам знала шта. И онда ми син каже – “знаш да кума воли украсне фигуре у башти, направи јој тако нешто”. Имала сам саксије у кући и уз помоћ интернета и моје маште направила сам прве две саксије, дечака и девојчицу. Кума се одушевила, виделе су њене комшинице, па комшиницине комшинице и кренуле су поруџбине. Од једног поклона испао је посао - прича Весна.

Од саксије која до њеног радног стола стигне сирова, односно тек испечена, Веснина машта и веште руке могу да направе свашта.

-Прво су биле обичне, оне мале саксије, па сам онда од једне направила главу, а од друге тело. Затим су фигуре добиле и ноге и руке, да би стигао и први светионик. На мојим веселим саксијама све је од глине, осим руку, јер грнчар не може да направи тако мале саксије. Додатне детаље сама осмислим, искројим и залепим - објашњава Весна Јовичић.

На манифестацијама и продајним изложбама, она се са својим саксијама појављује у оквиру удружења „Сунцокрет” чији је члан.

-Мене рад на саксијама усрећи, а изгледа и оне који их купе. Пошто их лакирам, могу и да презиме напољу - прецизира Весна и додаје да њени радови данас украшавају баште и прозоре широм света. Има их у свим државама бивше Југославије, али и у Немачкој, Француској, а највише у Шведској. Кад би биле сигурније за транспорт и брзу пошту, ко зна где би све стигле.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.