РУСКИ МАЈСТОРИ ДОНЕЛИ НОВИ ТРЕНД У СРБИЈУ Школа накита у којој свако може да постане дизајнер

Будући да ју је покренуло неколико младих Руса, а међу заинтересованима има чак и странаца, радионице држе на три језика: српском, руском и енглеском. 

Па и пре него што смо погледали како изгледа цео процес прављења једног прстена, уверили смо се да су ови млади и талентовани људи, у целом овом лудилу које обузима свет, успели да помире макар Европу, и то на креативан начин.

Тако данас у тиму имају неколико људи, међу којима су: оснивач Максим Љутин, главни предавач Евгеније Макаренко, предавач и менаџер Алина Цедринскаја, предавачи Катарина Гађански и Фјора Мор, 3Д моделар Денис Жарких и менаџер и преводилац Анастасија Булић.

– Кад смо дошли у Нови Сад, прво смо отворили малу радионицу у центру за поправку накита, а касније смо Евгеније и ја одлучили да отворимо малу школу за два-три ученика, да бисмо сад дошли до тога да имамо велики простор и велику школу – прича Алина која се доселила у наш град пре две и по године из Москве, где је завршила стручну школу за израду накита. 

До сада је кроз њихову школу прошло 500-600 људи, што на групним радионицама, индивидуалним или оним за парове.

Љубитељи накита имају прилику да присуствују и учествују у целокупној процедури – од топљења метала (сребро, злато и титанијум), изливања, пресовања, обликовања, шмирглања и полирања...

– Свима је увек најинтересантније топљење, али осим поменутог начина прављења прстења, нудимо и радионице моделовања у воску, као и 3Д моделирање – појашњава Анастасија, додајући да су засебне радионице на којима се користи (полу)драго камење и циркони, или ако се накит прави од дрвета.

Курсеви који су у понуди су: групни по цени од 10.000 динара, индивидуални за 20.000 и они намењени паровима (на којима се, рецимо, праве бурме), а који коштају 25.000 динара.

Школа нуди разне могућности, од тога да полазници дођу са јасном идејом шта желе или да је уз помоћ предавача осмисле и најзад реализују.

– Највише волим да радим нешто ново, што није већ виђено, али и кад ми клијенти наруче нешто што већ постоји, за мене је то као загонетка, архитектура у малом формату – каже Денис, који нам је показао како изгледа процес цртања вереничког прстена по узору на већ постојећи модел.

Будући да цео тим има искуства и са Русима и Србима, кажу да су разлике у сарадњи, начину рада и очекивањима уочљиве. Алина тврди да су њени сународници перфекционисти и да бирају тешке идеје, док су Срби опуштенији и долазе на курсеве ради забаве и новог искуства. 

– Срби су много љубазнији и имају емотивнију реакцију по завршетку посла, док је с Русима увек жесток посао и емотивно напоран, барем мени – искрен је Денис, срећан што има прилику професионално да се бави овим занатом већ скоро четврт века, и то у екипи коју је случајно упознао.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.