Појаве и нестанци Црвене куће

У свом обимном опусу браћа Стругацки су се окушала у низу жанровски препознатљивих тема и образаца, од научне фантастике на трагу традиције Ивана Јефремова са описима будућих друштава благостања, путовања свемиром, освајања планета, до сагледавања различитих модалитета првог контакта са ванземаљцима из потпуно неочекиваних визура; како су године и књиге одмицале тако су њихове прозе постајале сложеније, захтевније за разумевање па и све субверзивније. Ово је посебно било очигледно у 

романима који су се бавили антиутопијским, тоталитарно-бирократским друштвима (“Голаћ на урвини”, 1968, “Ружни лабудови”, 1968, “Момак из пакла”, 1975, “Буба у мравињаку”, 1980) која, у име великих државних амбиција, уништавају појединца. Стругацки су у своја дела (посебно романе “Понедељак почиње у суботу”, 1965, “Бајка о тројки”, 1968, “Милијарду година до краја света”, 1976) уз научнофантастичне елементе уплитали и традицију руских бајки, басни, скаски и фолклорних митова, градећи високо стилизоване фантазмагоријске параболе. Уз већ поменуте романе међу најбоља дела браће Стругацки спадају и “Тешко је бити бог” (1965), “Ружни лабудови” (1968), „Хотел ’Код изгубљеног алпинисте’“ (1974), “Пикник крај пута” (1974. по којем је Тарковски снимио ремек-дело “Сталкер”), “Таласи смирују ветар” (1985)... У сваке похвале вредном подухвату репризирања раније објављених дела односно штампања до сада непреведених књига браће Стругацки, „Чаробна књига“ представља домаћим читаоцима изузетну књигу „Град безнађа“.

Роман „Град безнађа“ оригинално је објављен у два тома 1988. и 1989. године и има необично узбудљиву историју настанка и - опстанка. Браћа су на идеју о овом роману дошла 1967. године, али је реализација морала да сачека окончање књиге на којој су тада радили. Стварање новог дела потрајало је пуне три године и било окончано 1972. и у току писања и по његовом окончању браћа су знала да ће, с обзиром на садржај, бити изузетно тешко објавити роман. Појачана репресија државе према многим ауторима који су нису били на трагу званичне политике, резултирала је одлуком да се роман умножи у три примерка од којих су два дата на чување поузданим и часним људима у два различита града. Браћа су надаље писала друга дела а „Град безнађа“ је био скривен све док „перестројка“ није почела да мења климу у држави и колико-толико попустила идеолошка ограничења. 

Позорница целокупног дешавања романа је незнано место (постоје озбиљни аргументи да је у питању читава планета) на коме постоји Град окружен пустињама и мочвама, на једној страни омеђен високим зидом са сунцем које се пали и гаси у одређеним интервалима. У Граду живе људи пристигли из различитих делова Земље и из различитих времена-епоха; сви они су, свако из својих разлога, пристали да учествују у Експерименту о чијем одвијању, плану и циљу постоји безброј спекулација. Шта је суштина Експеримента знају Наставници који се указују сваком од становника и с њим воде озбиљне или сасвим тривијалне разговоре. 

Главни протагониста дешавања је Андреј Вороњин, астроном из 1950-их, који је пун вере и оптимизма у Експеримент, а уз њега је шаролико друштво које чине Изја Кацман, Јеврејин вечити bunyija, смерни кућепазитељ Ван, Селма, девојка лаког морала, Фриц Гајгер, подофицир немачке војске, снажни и трезвени тежак Јура, Доналд, Ото и многи други. Следећи политику промене занимања Андреј и његови другови су најпре ђубретари, након чега он постаје истражни судија задужен за бизарне предмете појаве и нестанка црвене куће и страдања људи који су пали са зида иако се не зна како су се тамо попели. Напредујући кроз друштвено-управљачку структуру Андреј постаје уредник новина, а после великог преврата и побуне против Експеримента, коју предводи Гајгер, постаје  саветник у највишој власти који ће, док се Град развија и буја, бити послат у истраживачку експедицију са задатком да картографише окружење, открије евентуалне опасности и покуша да пронађе митски Антиград.

Неспутана машта браће Стругацки креирала је чудесан свет, населила га мноштвом људи (као куриозум наведимо да се идеја о сабирању људи различитих епоха на једном месту „родила“ и у глави сјајног америчког писаца Филипа Хозе Фармера, 1918-2009, и преточена је у серијал „Свет -река“ започет 1971, који броји пет романа и низ прича), оплеменила сјајним епизодама (нпр. инвазија павијана на Град, период суживота и њихово уништење током „револуције“, путовање кроз празне градове) и зачинила мноштвом дијалога о власти, уметности, народним масама... 

Стругацки су знали да ће партијским душебрижницима свакако запети за око дилема да ли је Експеримент синоним са Социјализам, да ли је револуција против окоштале власти и Наставника позив на бунт у реалном времену. Као и све ваљане књиге, и „Град безнађа“ може се читати на више нивоа, од врцаве играрије са озбиљним елементима до филозофске расправе и друштвене критике маскиране у роман. Свако од ових тумачења условно је исправно јер предност даје тек једном од низа значењских нивоа. У својој целокупности „Град безнађа“ваљано је дело сјајних аутора које свакако улази у партеон класика жанра, али и свеколике литературе.

 Илија Бакић