Језикоманија: Па­ла­чи­нак или па­ла­чин­ка?

Хлад­но. Ра­но се смрк­не. У ку­ћи (ста­ну) то­пло... Но­ви­не сте пре­ли­ста­ли ују­тру („пре­ле­те­ли” та­ко­ре­ћи), ТВ про­грам до­са­дан... Што би ре­као по­кој­ни Зо­ран Рад­ми­ло­вић „Све исти глум­ци”... шта вам дру­го пре­о­ста­је не­го да при­пре­ма­те не­ку хра­ну... Ма, на ди­је­ту ће­те с про­ле­ћа!

При­знај­те да вам је оми­ље­на па­ла­чин­ка с до­ма­ћим џе­мом! Или сла­на са шун­ком и си­ром, пре­ли­ве­на па­вла­ком... Из­бор је на ва­ма, има­те ми­лион ва­ри­јан­ти...

А да ли је пра­вил­но ре­ћи ПА­ЛА­ЧИ­НАК или ПА­ЛА­ЧИН­КА? Че­сто у раз­ли­чи­тим ре­сто­ра­ни­ма мо­же­те ви­де­ти раз­ли­чи­те об­ли­ке мно­жи­не (па­ла­чин­ци и па­ла­чин­ке). Ова реч је код нас дошла из мађарског језика – палацсинта.

Пра­вил­но је ПА­ЛА­ЧИН­КА, у да­ти­ву ПА­ЛА­ЧИН­КИ и ПА­ЛА­ЧИН­ЦИ, ге­ни­тив мно­жи­не је ПА­ЛА­ЧИН­КИ и ПА­ЛА­ЧИ­НА­КА.

То је об­лик јед­ни­не. Об­ли­ке мно­жи­не (ко­ји сви мно­го ви­ше во­ле) је­сте ПА­ЛА­ЧИН­КЕ.

Мо­же­те их ро­ла­ти, а мо­же­те их и скло­пи­ти на­че­тво­ро, па фи­ло­ва­не пре­ли­ти шла­гом или сла­до­ле­дом.

Јед­на ба­ка из мог ком­ши­лу­ка је го­во­ри­ла па­ла­че­њак!

Да вас ма­ло ра­зо­но­дим, по­ну­ди­ћу вам још не­ких не­до­у­ми­ца: У не­ким кра­је­ви­ма је „би­цикл”, у не­ким кра­је­ви­ма „би­ци­кла”. Ме­ђу­ре­ше­ње је - „би­ци­кло”!?

Или још јед­но­став­ни­је - то­чак. „Идем точ­ком”!

На­та­ша Мир­ко­вић