JEZIKOMANIJA: Videćemo se, ne vidimo se
Većina nas na kraju razgovora ili susreta govori – VIDIMO SE i ČUJEMO SE. Čuje se i VIDEĆEMO SE i ČUĆEMO SE, ali ipak ređe. Jedno je prezent (sadašnje vreme), a drugo je futur (buduće vreme).
Mnogi lingvisti i oni koji vole naš jezik osporavaju iskazivanje buduće radnje oblikom prezenta. A da li je ovo stvarno nepravilno?
Oblikom prezenta se može označiti ne samo radnja koja se odvija u sadašnjem trenutku nego i radnja koja tek treba da se dogodi. Reč je o relativnoj upotrebi prezenta – prezenta za budućnost.
U ovom slučaju, kada prezentom želimo da iskažemo buduću radnju, dozvoljeno je da se upotrebljavaju samo nesvršeni glagoli, i to oni koji znače radnju koja se unapred može planirati i/ili predvideti.
S obzirom na to da su glagoli VIDETI i ČUTI dvovidski glagoli (i svršeni su i nesvršeni, u zavisnosti od konteksta), oni mogu da se upotrebljavaju u obliku prezenta za radnju koja će se desiti u budućnosti.
Međutim, ova dva glagola mogu biti nesvršenog vida samo ukoliko se odnose na vid i sluh, na čulo vida i čulo sluha, na sposobnost da nekoga ili nešto vidimo, čujemo; ne i na susret, razgovor sa nekim.
Da zaključimo, pozdravi VIDIMO SE i ČUJEMO SE – u značenju VIDEĆEMO SE i ČUĆEMO SE, PORAZGOVARAĆEMO – ne pripadaju standardnom jeziku. Njihovu upotrebu trebalo bi ograničiti samo na razgovorni jezik.
N. Mirković
