ИСТРАЖУЈЕМО Да ли ће акциза донети поскупљење кафе?

Од тог посебног пореза очекује се четири до пет милијарди динара прихода у државној каси. Закон о акцизним маркицама, којим се прописује та мера, усвојен је прошле године, али је примена била одложена за годину, односно за 1. јануар 2018.

Увођење акциза за кафу значиће и да ће грађани Србије испијати само лагалне шољице црног напитка јер је и то једна од мера борбе против сиве економије.

Стручњаци процењују да ће увођење акциза на кафу неминовно довести до њеног поскупљења за потрошаче, док неки произвођачи тврде да до тога неће доћи. Економиста Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, сматра да ће се цена кафе повећати, али да то неће утицати на куповину тог производа. Међутим, упозорава на то да би виша цена могла довести до повратка нелегалне уличне продаје.

„То је свакако згодна ситуација за пораст промета кафе на црно, и то на пијацама, где ће се у њу стављати разни адитиви и сурогати“, оцењује Ђоговић.

Додаје да ће ту бити мање кафе, а сама кафа ће бити слабијег квалитета, па ће потрошачи који су истањених buyеta куповати ту кафу. Инспекцијски органи тада треба добро да одраде свој посао.

Да ће кафа поскупети, и то најмање за износ саме акцизе, верује и Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

„Треба очекивати раст малопродајне цене кафе од најмање око десет одсто“, сматра Богосављевић.

С друге стране, генерални директор стратешког пословног подручја кафе „Аталнтик групе” Андреј Беле тврди да поскупљења неће бити, и додаје да је „Гранд кафа” била иницијатор за увођење акцизних маркица на самом производу.

„Увођење додатних трошкова за компанију никада није безначајно, али као највећи произвођач и увозник сирове кафе у Србији, нећемо дозволити да се увођење акцизних маркица пребаци на терет потрошача, већ ће то бити наше улагање у борбу против нелојалне конкуренције и сиве економије“, објаснио је Беле.

Иначе, акцизе на пржену и свежу кафу нису никаква „специјалност” Србије, већ је то модел који је узет из искуства држава које су га већ увеле и које су постигле значајне резултате. Као пример, наводи се Босна и Херцеговина, која је увођењем акциза на своју кафу смањила нелегалан увоз између 30 и 40 одсто. По проценама, у Србији се мимо царинске контроле годишње увезе између 4.000 и 5.000 тона сирове кафе.

Љ. Малешевић