ТРАНЗИЦИЈА КА РЕГЕНЕРАТИВНОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ У војвођанским ораницама све мање je хумуса
У организацији „Donau Soja” и „EIT Food” у Суботици је одржана радионица на тему „Транзиција ка регенеративној пољопривреди”, која је окупила више од 40 пољопривредних произвођача, као и стручњаке из области регенеративне пољопривреде.
Овај догађај пружио је учесницима прилику да стекну нова знања и размене искуства о одрживим праксама, које могу допринети унапређењу квалитета земљишта и прилагођавању климатским променама.
„Donau Soja” је овим догађајем званично и отпочела другу годину пројекта под називом „EIT Food Regenerative Agriculture Program”.
Научна саветница из новосадског Института за ратарство и повртарство др Јордана Нинков истакла је да регенеративна пољопривреда није само избор пољопривредних истраживача, већ стратешко питање Републике Србије у прилагођавању пољопривреде на климатске промене. Интензивна пољопривреда довела је до исцрпљивања земљишта и пада његовог квалитета, што климатске промене додатно убрзавају.
Процењује се да је половина светског пољопривредног земљишта већ деградирана, најчешће услед губитка органске материје – хумуса.
Сличан тренд присутан је и у Србији, где се бележи пад садржаја хумуса, важног савезника у прилагођавању на климатске промене: „У Војводини, половина земљишта спада у класу слабо хумусних земљишта (<3 одсто хумуса), док друга половина има средњи садржај хумуса. Ово је алармантно стање с обзиром на природни потенцијал региона, где би готово целокупна обрадива површина могла припадати класи земљишта богатог хумусом (>5 одсто)’’, навела је др Нинков.
Професор Југ, са осијечког Факултета агробиотехничких знаности, говорио је о конзервацијској обради земљишта, која представља сложен систем, у којем се повољни услови за производњу усева постижу применом различитих редукованих захвата обраде земљишта (или њиховим потпуним изостављањем) и остављањем биљних остатака на површини или близу површине земљишта, у количини која одговара агроеколошки локалним условима. Овим приступом спречава се даља деградација земљишта и побољшавају се његова физичка и биолошка својства.
„Овакав приступ смањује емисију ЦО2, повећава отпорност на сушу и доприноси дугорочној одрживости производње”, рекао је професор Југ.
Др Владан Угреновић је у свом излагању истакао да ће ерозија биодиверзитета имати негативнији утицај на пољопривредну производњу у будућности. „Један од проблема, са несагледивим последицама, јесте драматичан пад појаве и разноврсности свих врста инсеката опрашивача.
Стварање и очување станишта опрашивачима може побољшати укупни биодиверзитет и функције екосистема које пружа, а увођење полинаторских трака на пољопривредне површине једна је од најефикаснијих мера”, истакао је у свом излагању др Угреновић.