ISTRAŽUJEMO Da li će akciza doneti poskupljenje kafe?
NOVI SAD: Od 1. januara naredne godine u Srbiji će početi naplata akciza na kafu. Na neprženu kafu biće 85,75 dinara po kilogramu, a za prženu 107,18.
Od tog posebnog poreza očekuje se četiri do pet milijardi dinara prihoda u državnoj kasi. Zakon o akciznim markicama, kojim se propisuje ta mera, usvojen je prošle godine, ali je primena bila odložena za godinu, odnosno za 1. januar 2018.
Uvođenje akciza za kafu značiće i da će građani Srbije ispijati samo lagalne šoljice crnog napitka jer je i to jedna od mera borbe protiv sive ekonomije.
Stručnjaci procenjuju da će uvođenje akciza na kafu neminovno dovesti do njenog poskupljenja za potrošače, dok neki proizvođači tvrde da do toga neće doći. Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da će se cena kafe povećati, ali da to neće uticati na kupovinu tog proizvoda. Međutim, upozorava na to da bi viša cena mogla dovesti do povratka nelegalne ulične prodaje.
„To je svakako zgodna situacija za porast prometa kafe na crno, i to na pijacama, gde će se u nju stavljati razni aditivi i surogati“, ocenjuje Đogović.
Dodaje da će tu biti manje kafe, a sama kafa će biti slabijeg kvaliteta, pa će potrošači koji su istanjenih buyeta kupovati tu kafu. Inspekcijski organi tada treba dobro da odrade svoj posao.
Da će kafa poskupeti, i to najmanje za iznos same akcize, veruje i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
„Treba očekivati rast maloprodajne cene kafe od najmanje oko deset odsto“, smatra Bogosavljević.
S druge strane, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafe „Atalntik grupe” Andrej Bele tvrdi da poskupljenja neće biti, i dodaje da je „Grand kafa” bila inicijator za uvođenje akciznih markica na samom proizvodu.
„Uvođenje dodatnih troškova za kompaniju nikada nije beznačajno, ali kao najveći proizvođač i uvoznik sirove kafe u Srbiji, nećemo dozvoliti da se uvođenje akciznih markica prebaci na teret potrošača, već će to biti naše ulaganje u borbu protiv nelojalne konkurencije i sive ekonomije“, objasnio je Bele.
Inače, akcize na prženu i svežu kafu nisu nikakva „specijalnost” Srbije, već je to model koji je uzet iz iskustva država koje su ga već uvele i koje su postigle značajne rezultate. Kao primer, navodi se Bosna i Hercegovina, koja je uvođenjem akciza na svoju kafu smanjila nelegalan uvoz između 30 i 40 odsto. Po procenama, u Srbiji se mimo carinske kontrole godišnje uveze između 4.000 i 5.000 tona sirove kafe.
LJ. Malešević
