САМО ПЕТ ОДСТО ДОМАЋИХ СТАРТАПОВАЦА КРЕНУЛО ОВИМ ПУТЕМ ДО НОВЦА У Европи су „бизнис анђели” главна подршка иновативним идејама

Искуства из Европске уније су другачија: алтернативни извори финансирања могу бити кључни за бржи раст и успех, а међу њима посебно место заузимају бизнис анђели - инвеститори који препознају потенцијал и улажу не само новац већ и своје знање, контакте и менторску подршку.

Они су данас у Европи, посебно у Великој Британији, Немачкој и Француској кључни фактор у стартап еко-систему, а према подацима организације European Business Angels Network (EBAN) на овим тржиштима расте број „суперанђела”, који у просеку инвестирају више од пола милиона евра у иновативне идеје и моделе.

Како наводи НАЛЕД, у Србији стартап еко-систем убрзано расте, али га финансијско тржиште засад не прати истим темпом јер доступност алтернативних извора финансирања попут бизнис анђела је релативно ограничена.

Према подацима „стартап скенера”, у нашој земљи послује око 750 оваквих компанија.

Почетком 2024. године запошљавали су око 6.000 људи, чак за 2.500 више него у претходне две године.

С друге стране, многи инвеститори у Србији и региону традиционално бирају некретнине као сигурно уточиште за свој капитал или га држе на штедним рачунима.

НАЛЕД-ово истраживање показује да је мање од пет одсто испитаних стартапа користило неки од алтернативних извора финансирања.

Шефица Јединице за подршку управљању пројектима у НАЛЕД-у Ивана Богосављевић Чикић објашњава да „бизнис анђели”, индивидуални инвеститори који финансирају ране фазе развоја иновативних компанија, не само да имају прилику за значајан поврат на улагање већ постају део узбудљиве приче о расту и успеху.

„Уместо да новац 'мирује' у банци или буде везан за некретнине које се споро исплаћују и имају високе трошкове поседовања и коришћења, паметна инвестиција у перспективне предузетнике може донети дугорочну добит и лично задовољство јер директно подржава развој нових идеја и технологија”, рекла је Ивана Богосављевић Чикић.

Наглашава да су, примера ради, глобални стартапи који су данас вредни милијарде, попут Airbnb-а или Убера, своје прве шансе добили управо захваљујући „бизнис анђелима”.

Она истиче да је ризик овог улагања већи, али је и потенцијална добит већа.

„Осим потенцијалне зараде, улагање у стартапе пружа прилику за стварање нових радних места, подстицање иновација и јачање домаће привреде. Код нас је проблем то што се инвеститори тешко одлучују да подрже стартапе у раној фази, када им је потребна инвестиција мањег обима, која се код нас углавном креће од 20.000 до 50.000 евра”, навела је.

Указала је и на то да традиционални извори финансирања које користи привреда нису увек оптималан избор за стартапе.

Тако су, на пример, банковни кредити за покретање овог бизниса у Србији често недоступни или неповољни и само три одсто стартапа наводи да их је користило.

С друге стране, истиче, програми попут StarTech, за промоцију иновација и технолошког развоја у Србији који спроводи НАЛЕД у сарадњи са Владом Србије, а финансира компанија „Philip Morris”, доносе прилику за добијање бесповратних средстава.

„Више од половине стартапа у Србији користило је неку врсту грантова да покрене и развије бизнис идеју. Иноваторима су на располагању и venture capital (ВЦ) фондови као и 'peer-to-peer' кредити, односно позајмице између појединаца, без посредства банака”, наводи Ивана Богосављевић Чикић.