БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: НИКИНЦИ Још само презимена подсећају на Клименте

У центру села - католичко распеће и кафић „Зомби” коме је име изглед прорекло и судбину - затворен је и запуштен а на кући у којој се налази стоји натопис да се продаје. Стижем до такође запуштене зграде Реформатске цркве у којоју одлазе овдашњи Мађари на чијој фасади је и табла КУД Петефи Шандор које је 2002. овде основано. 

Иначе, према Попису из 1910. - Никинци су уз Скореновац и Иваново у Банату били најјужнија већински мађарска села на свету. Тада је овде живело 874 Мађара и чинили су 43% популације села. Према Попису из 2022. данас их има 142.

Стижем на локално гробље, прекривено жутим лишћем. Пажњу ми привлачи гроб два дечака из породице Нешковић - Јоце и Јолета, обојица су рано умрла а родитељи су им на гроб ставили фигуре Снежане и седам патуљака, бајке коју су очигледно волели. Доста је гробова са немачким именима, ова заједница је на поменутом попису из 1910. бројала 526 глава (26%) али је на крају Другог светског рата напустила село.

Никинци се, иначе у историји први пут помињу 1338. године када је краљ Угарске и Хрватске, Карло Роберт поклонио имање у доњем Срему хрватском бану Микцу. Ту се налазило и мало насеље, које се тада по новом власнику назвало „Микинц“. Од овог имена касније је настало име Никинци.

ФК Полет основан 1926.

„Нек вам буде увек у памети ко је био уз овај клуб свети!”, пише на зиду локалног ФК Полет основаног 1926. Поред натписа су насликани ликови четворице мушкараца - Мацан, Јага, Мађа и Марио. 

Терен је лепо одржаван а у Међуопштинској лиги Срем - Исток, ФК Полет је тренутно у средини табеле, на 10 месту. 

За време владавине Турака на овој територији о Никинцима се мало зна, јер је вероватно и ово село било спаљено и опустошено. После одласка Турака, 1737. године у Никинце се досељава око 1.600 католичких Албанаца из племена Клименти (Кељменди) доселили у Никинце и Хртковце. 

Поред њих ту се насељавају и Мађари и Хрвати. С обзиром да су Хрвати били вичнији ратарској производњи, преузимају земљу, у чему их је подржала и жупска управа. Клименти су се временом похрватили и напустили свој језик и културу али су остала презимена, попут поменутог - Ређеп, да подсећају на њихово порекло.

Током владавине Марије Терезије од 1740. до 1780. наилазе таласи колонизације Немаца, коју је подстицао бечки двор. Од овог периода, па све до 1944. у Никинцима су живели: Хрвати, Мађари и Немци. Према првим поузданим подацима о становништву села, овде је 1869. живело 703 становника. Крајем Другог светског рата исељава се све немачко становништво, а током колонизације досељавају се Срби. Каснија стихијска досељавања и даље доводе српско становништво, тако да је оно већ 1961. у већини.

Број становника села се после Другог светског рата кретао између 2.087 (1948) и 2.644 (1961) да би према последњем попису из 2022. пао на 1.551.

Римокатоличка црква у Никинцима је саграђена 1973. У историјским изворима жупа се у Никинцима спомиње још 1229. и да је обновљена 1770. и 1807. За матичне књиге постоји податак да су се водиле од 1752. Никиначка жупа се развила из мисијске испоставе чије је седиште било у Хртковцима.

Прва жупна црква у Никинцима подигнута у част Светог Антуна Падованског, изграђена је 1763. захваљујући залагању италијанских фрањевачких мисионара. То је била мала дрвена црквица облепљена блатом и окречена, у којој се налазио један олтар посвећен светом Антуну. Друга дрвена црква у Никинцима грађена је од 1800. до 1802. 

Та црква је порушена у савезничком бомбардовању 7. септембра 1944. када су остали само спољни зидови. Рушевине цркве су тако стајале све до 1971. када отпочиње градња нове цркве која је завршена 13. јуна 1973.

Православна Црква Вазнесења Господњег такође је новијег датума, саграђена је 1992.

У центру се налази и зграда Добровољног ватрогасног друштва. Железничка станица на пруги Шабац - Рума је у функцији али је као и остале на том потезу (Буђановци, Платичево и Кленак) поптуно запуштена, са зидовима “украшеним” графитима.

Настављам даље на југ, ка Платичеву а шта сам тамо видео и чуо ћете читати за седам дана на овом месту.

Сељак пронашао златни римски новац

Околина Никинаца прави је рај за археологе, чини се недовољно познат и искориштен у сврхе туризма. Локалитет „Тигањ“ налази се југоисточно од села, на малом узвишењу у потесу Тигањ и захвата површину од 1.000 м². Ту су констатовани површински налази опеке и имберкса, као и кречног малтера у невезаном стању, животињских костију, мањи део оловне шипке и делови керамике. Овај материјал припада римском добу. 

То је мањи архитектонски комплекс, највероватније једна “вила рустика”. У овом потесу налази се и локалитет „Ђокин гроб“. На неким парцелама изоране су опеке, а мештани причају да су се прво на том простору населили Клименти, јер се ту изорава грађевински материјал из 18. века. Поред ова два, постоји и локалитет „Камење“, који се налази са леве стране пута за Доњи Товарник, а такође и локалитет „Селиште“, на којем је пронађена остава новца. Материјал је прикупљен и данас се налази у Музеју Срема у Сремској Митровици.

На локалитету „Гроб цигла“ откривена је касна античка некропола, која захвата површину од 7500 м². То су плитке укопане гробнице са двоводном кровном конструкцијом. Овде су нађени и делови сиве, црвенкасте и глеђосане керамике. С обзиром на близину некропола на локалитету „Овсиште“, вероватно су оба локалитета у међусобној вези, односно, ради се о насељу и гробљу, које му је припадало.

На локалитету у потесу Живолић, на јужној обали баре Врањ, констатовани су налази кућног лепа, животињских костију, као и римске опеке и праисторијска и позноантичка керамика. Материјал неолитског и бронзаног доба налази се у Археолошком музеју у Загребу, а у Народном музеју у Београду постоји бронзани појас, који припада халштатском добу.

На локалитету „Клименачко гробље“ пронађен је један римски споменик са јако оштећеним натписом, док су у потесу Вишњева греда, на локалитету „Овсиште“, приликом изградње пута до полигона, пронађени: мачеви, лобања и око двадесет костура, који се налазе у музеју „Срема“. Све ово говори да се ту налази римска некропола.

У Никинцима је један сељак 1898. пронашао педесетак комада римског новца, а један други мештанин је на свом имању откопао хиљаду комада римских опека. Међутим, ови локалитети нису назначени. У Градском музеју у Сремској Митровици налази се римски гвоздени ћулум, који је такође нађен у атару Никинаца.