ДОБРО ПРОУЧИТЕ ПРОПИСЕ АКО ПРИМАТЕ ХРВАТСКУ ПЕНЗИЈУ Ево да ли у том случају можете да радите

Ипак постоје и одређени изузеци од овог правила.

Хрватски пензионери који примају старосну, превремену старосну, или породичну пензију не губе право, нити ће им се исплата пензије обуставити ако се запосле са половином радног времена. Они такође могу да раде и по уговору о делу, што укључује и исплату ауторских хонорара. Према српским прописима, уговор о делу укључује и ауторске уговоре подразумева обавезно пензијско и инвалидско осигурање.

У Хрватској је ситуација нешто другачија. Управо из ових разлога, између органа за везу Србије и Хрватске договорено је да се хрватска страна увек посебно обавештава ако је пензионер осигуран по уговору о делу, или ради на привременим и повременим пословима. Наиме, српски осигураници који су по овом основу осигурани неће имати проблема.

Исплата хрватске пензије им се неће обуставити.Корисници права делимичне инвалидксе пензије типично су домаћи држављани, врло је мали број корисника пензије због делимичног губитка радне способности из било које државе који живе у другој. Корисници хрватске инвалидске пензије остварене због делимичног губитка радне способности могу да раде. Њима се за време рада не обуставља исплата пензије.

Међутим, ако се запосле са радним временом дужим од половине, одређује им се нов износ пензије, прописан за кориснике „делимичне инвалидске“ пензије који су запослени. Такође, уколико су до запослења имали право на најнижу пензију то право ће привремено бити ускраћено ако раде са више од пола пуног радног времена. Право на пензију свакако неће изгубити, али рад утиче на висину пензије.

Као и у Србији, корисницима инвалидске пензије којима је утврђен потпуни губитак радне способности су могућности ограничене. Они могу да се запосле, али без обзира на радно време исплата пензије им се обуставља и подлежу обавезном контролном прегледу. Уколико сте инвалидски пензионер, водите рачуна о овоме. Додатна зарада може да се учини привлачном, али може да изазове последице по вашу пензију.

Слично другим корисницима, осим инвалидских пензионера, и породични пензионери могу да раде са непуним радним временом. Уколико је радно време дуже од половине пуног, исплата пензије се обуставља. Такође, уколико се будућем кориснику утврђује право на породичну пензију у тренутку када још увек ради, исплата се одлаже до првог наредног дана по престанку запослења.

Корисници најнижег износа пензије

Без обзира на врсту права, сви пензионери којима је износ пензије низак, имају право на гарантовани – најнижи износ пензије. Ипак, исплата овог износа обично не припада корисницима који живе ван Хрватске, а што зависи од међународних уговора о социјалном осигурању.

Наравно, како је Хрватска чланица ЕУ, на кориснике који живе у било којој ЕУ држави примењују се прописи Европске уније о координацији система социјалног осигурања. Углавном, и корисници најниже пензије имају право да раде без утицаја на износ пензије, али само ако су запослени до пола пуног радног времена.

Право на пензију по посебним прописима

Као и у Србији, хрватски прописи познају посебне категорије осигураника који право на пензију остварују под посебним, повољнијим прописима. Они најчешће у пензију могу да оду раније, такође им је и начин одређивања пензије неретко повољнији од општих прописа.

Међутим, управо из тог разлога рад из пензије је за њих строже регулисан. За већину корисника важи да било какав рад који подразумева обавезно осигурање истовремено значи и обуставу пензије. Изузетак су припадници МУП и војске. Они могу да раде до пола радног времена уз исплату пензије, или са пуним радним временом уз исплату 50% пензије. Поред њих, постоје и друге категорије које су посебно регулисане.

Све досадашње информације односиле су се, углавном, на најчешће видове рада – радни однос и самосталну делатност, као и рад са непуним радним временом који је могућ само у радном односу.

Самостална делатност подразумева пуно радно време.

Ипак, постоје посебне категорије рада које другачије утичу на исплату пензије.

Хрватски прописи посебно регулишу домаћу радиност и споредна занимања. У суштини, све делатности за које не постоји законска обавеза регистрације могу да се обављају без обуставе исплате пензије.

Остали самосталци, нпр. адвокати, занатлије и слични, региструју се у одговарајућем регистру што подразумева обуставу исплате пензије.

Дакле, за пензионере који раде обавезна је уплата доприноса за социјално осигурање. Допринос за пензијско осигурање се наплаћује по сниженој стопи – 10% прихода.

Корисници старосне и превремене старосне пензије, који након пензионисања остваре најмање 1 годину стажа могу да поднесу захтев за поновно одређивање пензије. Дакле, слично прописима у Србији, могуће је радом увећати износ пензије.

Питање је само да ли се то исплати, ако се истовремено обуставља исплата пензије. Наравно, на ово питање нема универзалног одговора. Свако треба да процени за себе.

У сваком случају, ако имате хрватску пензију и размишљате о додатном запослењу добро проучите прописе, јер разлика, макар и мањих, има!