Одлазак радника угрожава и економију и пензиони систем

Што се тиче стално запослених у Немачкој пореклом из земаља чланица ЕУ, највише је Пољака – 400.000, Румуна –310.000, Италијана – 260.000, Хрвата – 164.000.

Подаци показују и да у немачкој месној индустрији ради 40 одсто странаца. у сектору производње намирница 37 одсто, док их је у бетонској индустрији запослено око 34 одсто. У сектору чишћења и хигијене ради око 30 одсто странаца, колико их је и у кулинарству и угоститељству. Међу пољопривредницима 29 одсто су странци, колико их има и на грађевини. Око 25 одсто странаца ради у хотелијерству, 23 одсто су складиштари, а међу металским радницима око 20 одсто. То пак показује да је готово сваки пети запослени у тим делатностима странац.

Ако је већ сада сваки пети запослени у Немачкој у најважнијим индустријама странац, онда се од наредне године, када ће та држава примати и раднике с Балкана, може прогнозирати да ће се број странаца-радника додатно повећати. Но, Немачка ради исто оно што раде и друге развијене земље које проблем смањења броја становника и оних који одлазе у пензију надокнађује увозом радне снаге. На тај начин спречава укупно смањење броја радника и у исто време пуни државни buyеt јер сви запослени плаћају обавезне доприносе из бруто месечне зараде.

Научна сарадница Института економских наука Лара Лебедински је на панел-дискусији „Демографски трендови у Србији” истакла да би наша држава већ сада морала да се позабави тиме како ћемо у будућности финансирати старије, ако већ сада имамо мањак младих. Јер, већ сада у Србији на 100 људи радног узраста долази 30 старих, стопа фертилитета је 1,4, а да би се одржао број становника, потребно је да она буде 2,1. По оцени професора Филозофског факултета у Београду Драгана Станојевића, у последњих десетак година тржиште рада у Србији постало је флескибилније, али је и даље недовољно регулисано.

– Млади имају све неизвесније послове, оне који не гарантују радничка права и предуслове за заснивање породице – оценио је Станојевић. – Позиција младих на тржишту се у prеthodnoj деценији драстично погоршала. Иако стопа запослености расте, у земљи се истовремено бележи удео недовољно стабилних послова.

Потпредседник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић истакао је да су миграције људи због посла општедруштвени проблем, али да ће још веће последице Србија тек осетити када Немачка отвори границе за раднике ван ЕУ. По његовој оцени, највише на спречавању одласка радника из Србије може и треба да учини држава, док послодавци не могу конкурисати другим земљама ЕУ.

По подацима Савезног завода за статистику Немачке, нето плата собарице у хотелу у тој држави је око 19.000 евра, док запослени на благајни или рецепцији у угоститељству зарађују 1.000 евра више. Фризер може зарадити 21.000 евра, конобар 22.000, кувар око 25.000, зубни техничар 26.000, возач камиона 27.000 евра. 

– Ми смо осам пута сиромашнији од Немачке – навео је Атанацковић. – Чак и да дуплирамо плате овде, што је немогуће у скорије време, опет ћемо бити далеко од Немачке. И зато треба да се обрати пажња на друге аспекте. Треба побошљати квалитет живота, обезбедити људима сигурност радног места, обданишта за децу, стамбено збрињавање, омогућити људима пристојан живот. Ова држава не ствара довољно и по том основу не може много променити, али сигурно може кроз побољшање квалитета живота.

Министарство рада, запошљавања, социјалне и борачке политике оцењује да је тренутно стабилност пензионог фонда добра, али да би се одржала, неопходно је отварање нових радних места.

Најбоља стратегија за дугорочну одрживост пензијског система је, сматрају у том министарству, она која обезбеђује развој целокупног друштва, а што ће непосредно утицати на заустављање одлива кадрова, побољшање структуре становништва, веће запошљавање и тиме обезбеђеност будућих генерација пензионера.   

Љ. Малешевић