Odlazak radnika ugrožava i ekonomiju i penzioni sistem
Po podacima nemačkog Saveznog zavoda za zapošljavanje, prošle godine je u toj zemlji otvoreno čak 700.000 novih radnih mesta, od kojih su polovinu dobili stranci.
Što se tiče stalno zaposlenih u Nemačkoj poreklom iz zemalja članica EU, najviše je Poljaka – 400.000, Rumuna –310.000, Italijana – 260.000, Hrvata – 164.000.
Podaci pokazuju i da u nemačkoj mesnoj industriji radi 40 odsto stranaca. u sektoru proizvodnje namirnica 37 odsto, dok ih je u betonskoj industriji zaposleno oko 34 odsto. U sektoru čišćenja i higijene radi oko 30 odsto stranaca, koliko ih je i u kulinarstvu i ugostiteljstvu. Među poljoprivrednicima 29 odsto su stranci, koliko ih ima i na građevini. Oko 25 odsto stranaca radi u hotelijerstvu, 23 odsto su skladištari, a među metalskim radnicima oko 20 odsto. To pak pokazuje da je gotovo svaki peti zaposleni u tim delatnostima stranac.
Ako je već sada svaki peti zaposleni u Nemačkoj u najvažnijim industrijama stranac, onda se od naredne godine, kada će ta država primati i radnike s Balkana, može prognozirati da će se broj stranaca-radnika dodatno povećati. No, Nemačka radi isto ono što rade i druge razvijene zemlje koje problem smanjenja broja stanovnika i onih koji odlaze u penziju nadoknađuje uvozom radne snage. Na taj način sprečava ukupno smanjenje broja radnika i u isto vreme puni državni buyet jer svi zaposleni plaćaju obavezne doprinose iz bruto mesečne zarade.
Naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka Lara Lebedinski je na panel-diskusiji „Demografski trendovi u Srbiji” istakla da bi naša država već sada morala da se pozabavi time kako ćemo u budućnosti finansirati starije, ako već sada imamo manjak mladih. Jer, već sada u Srbiji na 100 ljudi radnog uzrasta dolazi 30 starih, stopa fertiliteta je 1,4, a da bi se održao broj stanovnika, potrebno je da ona bude 2,1. Po oceni profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragana Stanojevića, u poslednjih desetak godina tržište rada u Srbiji postalo je fleskibilnije, ali je i dalje nedovoljno regulisano.
– Mladi imaju sve neizvesnije poslove, one koji ne garantuju radnička prava i preduslove za zasnivanje porodice – ocenio je Stanojević. – Pozicija mladih na tržištu se u prethodnoj deceniji drastično pogoršala. Iako stopa zaposlenosti raste, u zemlji se istovremeno beleži udeo nedovoljno stabilnih poslova.
Potpredsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković istakao je da su migracije ljudi zbog posla opštedruštveni problem, ali da će još veće posledice Srbija tek osetiti kada Nemačka otvori granice za radnike van EU. Po njegovoj oceni, najviše na sprečavanju odlaska radnika iz Srbije može i treba da učini država, dok poslodavci ne mogu konkurisati drugim zemljama EU.
Po podacima Saveznog zavoda za statistiku Nemačke, neto plata sobarice u hotelu u toj državi je oko 19.000 evra, dok zaposleni na blagajni ili recepciji u ugostiteljstvu zarađuju 1.000 evra više. Frizer može zaraditi 21.000 evra, konobar 22.000, kuvar oko 25.000, zubni tehničar 26.000, vozač kamiona 27.000 evra.
– Mi smo osam puta siromašniji od Nemačke – naveo je Atanacković. – Čak i da dupliramo plate ovde, što je nemoguće u skorije vreme, opet ćemo biti daleko od Nemačke. I zato treba da se obrati pažnja na druge aspekte. Treba pobošljati kvalitet života, obezbediti ljudima sigurnost radnog mesta, obdaništa za decu, stambeno zbrinjavanje, omogućiti ljudima pristojan život. Ova država ne stvara dovoljno i po tom osnovu ne može mnogo promeniti, ali sigurno može kroz poboljšanje kvaliteta života.
Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalne i boračke politike ocenjuje da je trenutno stabilnost penzionog fonda dobra, ali da bi se održala, neophodno je otvaranje novih radnih mesta.
Najbolja strategija za dugoročnu održivost penzijskog sistema je, smatraju u tom ministarstvu, ona koja obezbeđuje razvoj celokupnog društva, a što će neposredno uticati na zaustavljanje odliva kadrova, poboljšanje strukture stanovništva, veće zapošljavanje i time obezbeđenost budućih generacija penzionera.
LJ. Malešević