СРПСКА РАКИЈА ОСВАЈА СВЕТ: Домаћи произвођачи постигли рекордан извоз, НЕ МАЊКАЈУ НИ ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ
Домаћа воћна ракија осваја светску сцену јаких алкохолних пића, а томе у прилог иде и растући тренд извоза ракија који је 2023. године достигао 13,3 милиона евра, док смо само до пре пет година, 2019. године, извозили ракије од воћа у вредности од 5,6 милиона евра, истичу у Привредној комори Србије.
На овогодишњем међународном оцењивању јаких алкохолних пића CMB Spirits Selection - Брисел, које је одржано у Кини, ракије из Србије освојиле су чак 18 медаља, саопштила је Привредна комора Србије. Учешће на престижном такмичењу узеле су 22 дестилерије из Србије, а њихове ракије освојиле су укупно 18 медаља - две велике златне, шест златних и 10 сребрних признања.
Осим запажених резултата у Кини, на великом Међународном такмичењу вина и алкохолних пића одржаном летос у Лондону (IWSC – International Wine and spirit competition), ракије из Србије освојиле су 16 награда, од којих пет златних, осам сребрних и три бронзане.
Можемо до 100 милиона литара
За кратко време у Србији можемо произвести преко 60 милиона литара, од којих 70 посто ракије шљивовице, јер сада већ имамо годишње око 50 милиона литара алкохолног пића, проценио је раније за „Дневник” потпредседник Управног одбора Савеза произвођача ракије Србије др Иван Урошевић.
- У наредном периоду, подизањем нових засада воћа, ракије би могли имати и 100 милиона литара - рекао је др Урошевић.
Из ПКС истичу да домаћа воћна ракија осваја светску сцену јаких алкохолних пића, а томе у прилог иде и растући тренд извоза ракија који је 2023. године достигао 13,3 милиона евра, док смо само до пре пет година, 2019. године, извозили ракије од воћа у вредности од 5,6 милиона евра.
Иначе, у Србији се годишње произведе око 50 милиона литара ракије, од којих 30 милиона литара произведу дестилерије регистоване у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, док се преосталих 20 милиона литара произведе за личне потребе, показују подаци Привредне коморе Србије.
Такође, у Србији се годишње оснује око 100 нових дестилерија.
Највише произвођача ракије је, према подацима тог удружења привредника, у Расинском, Златиборском и Шумадијском округу, а међу најпопуларнијим ракијама је шљивовица, те ракије од крушке и дуње.
С друге стране, сви делови Србије су погодни за производњу квалитетне ракије, али постоје одређене географске специфичности па тако може да се каже да има ракија које су карактеристичне за Војводину, за централну Србију или за југ или исток Србије.
Ракија се највише извози у Хрватску, БиХ, Црну Гору, Немачку и САД, али је почела да се извози и за Азербејџан, Литванију и Летонију. Српска шљивовица је прошле године и званично уврштена у Унескову листу нематеријалног културног добра.
З. Делић
Фото: Дневник
Кина уводи царину на коњак из ЕУ
Кина ће у петак увести царинску обавезу за увознике коњака из Европске уније, а истовремено разматра и дажбине на увоз европских возила са великим моторима, објавило је Министарство трговине ове азијске земље.
Кинески увозници ће морати да положе депозит на царини у износу од чак 39 одсто вредности коњака који увозе из Европске уније, преноси Блумберг.
Како наводи Фигаро, у питању је одмазда Пекинга за увођење ЕУ царина на електрична возила (ЕВ) која су произведена у Кини.
С друге стране, да подсетимо, царине за извоз наших производа у Кину падају, тако да се и за наша жестока алкохолна пића широко отварају врата најмногољуднијег тржишта на планети.
