ПЕЧЕ ДЕДА, ПЕЧЕМ ЈА
ПОДЛОЖЕНИ КАЗАНИ ЗА РАКИЈУ ШИРОМ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ: Стефан је овај занат научио од деде и наставља породичну традицију (ФОТО)
ЧАЧАК: Јесен је оно доба године када се већина воћа и поврћа на сеоским имањима широм Србије увелико обрала и продала, а за вредне домаћине долази време одмора.
Ипак, многи од њих и данас су верни српској традицији, па од вишка воћа праве надалеко чувену домаћу ракију. Иако у Србији има регистровано преко 1000 дестилерија, традиционални начин печења ракије живи по селима наше земље. У околини града на Морави, увелико су подложени казани из којих истиче чачанска препеченица.
Лампек за печење ракије неизоставни је део детињства и за Стефана Пантелића, који последње две ипо деценије последње летње дане али и ноћи проводи поред те веселе машине, помажући деди и учећи у Срба овај свети занат.
- Овај казан је у власништву мога деде још од 1986 године, а ја сам имао свега три године када сам се сусрео са казаном, од тада идем са дедом, учим и сада сам дошао до тога да сам радим са казаном после 25 година, умем да направим своју ракију, прича Стефан за агенцију РИНА.
Нема куће у западој Србији, а да нема барем једно стабло шљиве, али је казан за ракију представљао благо које није свима достижно, а печење ракије била је тајна која се преносила са колена на колено.
- Сваки домаћин и свако ко пече ракију, има неки свој приступ и својствен начин како то ради. Једноставно се креће од првог посађеног стабла шљиве и од процеса прикуплања, складиштења, одлежавања саме шљиве, све до претварања у џибру, а касније кроз процес дестилације у саму ракију. Посао јесте тежак, јесте физички напоран али када нешто волиите није тешко - истиче Пантелић.
Векови су прошли док Срби ракију нису ставили на место којој је одувек припада. Тек 2015. године процес печења ракије уписан је на листу "нематеријалног културног наслеђа", а шест година касније то је учинио и УНЕСЦО.
- О томе колико је ракија важна у српској традицији, култури и свакој породици говори да је ракија неизоставан елемент обележавања сваког важног догађаја у циклусу људског живота. У Србији постоји чак 19 манифестација које су посвећење шљиви и ракији. Већина тих манифестација је из крајева западне и источне Србије - закључила је Јелена Милићевић етнолог.
