У Бачкој Паланци потера за страним инвеститорима

Та констатација потврди се, обично, некако с пролећа, када се за један месец објаве просечне плате, а статистика констатује да су овде зарађивали велике плате, одмах после запослених у Беочину.

„Обичан“ свет овде мало верује у те податке на дуже стазе, а упућенији кажу да се „велике плате“ појаве једном годишње када се у овдашњим великим и успешним компанијама исплаћују бонуси менаџерима, а у појединим фабрикама и - радницима. Они који овде раде и животаре на републичком просеку, или чак на још мањим платама, а има их највише који раде за плате између 200 и 350 евра, у такве бајковите податке канда баш не верују. Они који тешко живе, а у општини са 14 насељених места и скоро 58.000 становника има око 6.000 незапослених, имају велику и озбиљну дилему: ако се Бачка Паланка убраја у неколико „најразвијенијих“ општина у Војводини, какви су онда они који су „најнеразвијенији“?              

Транзиција, тј. приватизација по принципу продај брзо и јефтино, а онда се кај натанане, затворила је овде неколико некада чувених фабрика као што су „Меркур“, „Марина“, „Мајевица“ је у стечају са 150 радника (некада 1.600), ТК „Дунав“ у Челареву који је имао 1.500 радника поодавно не постоји, шта је са „Нопалом“ мало ко зна...

Процењује се да је у времену транзиције овде без посла остало готово 10.000 људи, јер нема више ни АИК „Бачка Паланка“, задруга, пољопривредних предузећа... Остале су компаније које су и у време самоуправног социјализма биле најуспешније, односно најпрофитабилније и њих су покуповале међународне компаније које су водеће у тим гранама производње у свету.

„Синтелон“, највећег произвођача подних облога у СФРЈ, купио је „Таркет“, пивару у Челареву дански „Карлсберг“, „Малтинекс“, највећу фабрику пивског слада у целом региону купио је француски „Суфле“ и те фабрике добро раде, али запошљавају знатно мање радника него пре приватизације. Додуше, у последње две деценије овде је почело да ради неколико сада озбиљних компанија као што је „Нектар“ који је регионални лидер у преради воћа и поврћа, па „Дивтрејд“компанија која производи амбалажу као што су џакови, џамбо вреће... и по резултатима пословања најављује да постаје провредни лидер ове средине. Има још успешних фабрика и у Паланци, Гајдобри, Младенову... 

Пре пар година општина је купила објекте фабрике „Меркур“, некада познатог произвођача модне галантерије од коже, плаћено је из општинског буџета, преко 60 милиона динара Агенцији за приватизацију, односно држави Србији. Поједини економисти и тада су говорили да је то промашена инвестиција, а да је боље да се потенцијалном инвеститору уступи фабрика уз обавезу запошљавања радника барем на 10 година. Најављиван је долазак компаније „Стратик“, познатог немачког и светског  произвођача кофера, ташни... посао за 500 радника. Причало се причало, па престало, а немачка компанија отворила је погон у Босни, а за инструкторе и пословође узела мајсторе бившег „Меркура“ из Бачке Паланке .

Међутим, овде привреднике забрињава чињеница што не долазе страни инвеститори са већим инвестицијама које ће омогућити већи број нових радних места. Овако и овде се ствара привид како се број незапослених, посебно младих смањује, што је тачно, али они одлазе у иностранство и тамо налазе посао и веће плате него овде. Упућенији економисти кажу да се не може седети у Бачкој Паланци и чекати да дође неки странац и инвестира 10, 20... милиона евра. А, да би странац дошао, потребно је понудити му нешто као што је, примера ради, индустријска зона са потребном комуналном инфраструктуром, добре комуникације, луку, пругу...

Тога овде у Бачкој Паланци нема довољно, али се о индустријској зони од преко 50 хектара прича годинама и наводи земљиште чији је титулар Министарство пољопривреде. Наводно, раније надлежни у министарству нису хтели локалној самоуправи да уступе то земљиште, а сада ће од новог министарства поново тражити.            

Овдашњи Клуб привредника, а то је крајем прошле године изјавио и Алесандар Борковић, заменик председника бачкопаланачке општине, односно траже привредници да се магистрални, међудржавни пут Бачка Паланка – Нови Сад, обнови, прошири или направи друга трака. Један од prеthodnih министара саобраћаја то је обећао. Најављивана је и обећавана нова ћуприја између Бачке Паланке и Нештина чиме би се најузводније преко Дунава спојиле две обале Србије, а давно је најављена и градња пута Нештин – Визић – Ердевик, касније би се ауто путом могло до Сремске Раче, па Републике Српске, Босне... Све је то најављивано од стране надлежних, за мост је урађен и идејни пројекат који је платило Јавно предузеће „Путеви Србије“, причало се причало, па престало.

Овдашњи скептици кажу да су сва велика обећања на дугачком штапу и да више служе за изборне кампање политичких странака, или појединих политичара. Реално, нова локална власт која је овде тек нешто више од године у пар наврата подвукла је да треба бити реалан, да новца у буџету нема ни за много мање пројекте који су овде почети пре деценију, две... То је, веле, реалност, а без помоћи АП Војводине и Републике Србије ни до сада нису многли да се ураде послови од значаја за свакодневни живот села и вароши као што су рекнструкције водоводне мреже, канализација, нови бунари, уређење индустријске зона у Гајдобри и Новој Гајдобри...

Милош Суџум