Драган Кубуровић из Бачке Паланке дочекао правду
„Дневник“ је пре 11 и по година објавио да је Драган Кубуровић, тада техички руководилац Јавног предузећа „Тиквара“ у Бачкој Паланци, осумњичен да је злоупотребио службени положај и фалсификовао исправе.
Виши суд у Новом Саду је решењем од 18. априла ове године обуставио кривични поступак против окривљеног Драгана Кубуровића, а у међувремену човек је постао доктор наука, а обустављен је поступак и против Иванке Прошић због наводно почињеног дела злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из одговарајућих законских прописа.
У решењу које је потписао председник већа судија Вишег суда у Новом Саду судија Боривој Пап пише да на основи члана 265 ЗКП-а трошкови кривичног поступка падају на терет buyеta, а да се главни претрес, заказан за 11. мај ове године, неће одржати.
“Неки медији су пре 11 и по година писали да сам од 2001. године до идуће године, заједно с, наводно још 12 осумњичених особа, неовлашћено склапајући уговоре о продаји возила, подижући новац с рачуна, а правдајућих их фалсификованим налазима и рачунима „Тикваре“, Општински рукометни савез и спортске клубове „Спортис“, „Мајевица“ и „Нопал“ из Бачке Паланке оштетио за 13,1 милиона динара“, наводи Кубуровић. “То је тада било, колико ме сећање служи, око 180.000 евра?! У протоку времена постао сам прво магистар, па потом доктор наука. Имам потврду да сам био примљен као професор на Факултету физичке културе у Новом Саду. Имам потврду од тадашњег декана колику бих плату имао, а много је већа од оне коју сам имао у ЈП „Тиквара“ у Бачкој Паланци, али нисам могао постати факултатски професор јер нисам могао добити потврду да се против мене не води кривични поступак.”
Др Кубуровић каже, а после коначне судске пресуде, да је морао да пресавије табак и да са својим адовокатом поднесе тужбу против државе за накнаду штете која му је начињена.
“Много зла су ми урадили они који су под анонимном кривичном пријавом, мада знам ко је то урадио, упропастили мој живот и живот моје породице, нанели ми голему штету, не само материјалну, мада је и она голема, већ и психичку јер ја више нисам онај који сам био“, каже наш саговорник. “Прошле су године, каријера је пропала, с рукометашицама некадашњег „Нопала“ изборили смо пласман у Европу, али нисмо могли да играмо јер је клуб био блокиран. Док сам то радио, био сам само професор и имао солидну плату, како сам напредовао у области физичке културе, односно постајао магистар и доктор наука, мој положај је падао до рекреатора, а садашња плата је доста нижа од званично просечне у Србији, односно садашњој Установи за спорт и рекреацију „Тиквара“ у Бачкој Паланци.
Текст и фото: М. Суџум