Паланка сва у ивањском цвећу

Обележен је и ове године по пословичној јулској врелини. Верници су испоштовали свој храм, а одмах уз храм од раног јутра оживеле су улице. Бројне занатлије, а пре свега лицидери, посластичари, трговци, угоститељи, односно сви они који, иначе по пијацама и вашарима продају своје производе, овде су заузели своје позиције.

Очекивано, било је ту рингишпила и других занимација за најмлађе. Микица и Дана Јовин из Обровца, дошли са унуцима на славу у Бачку Паланку. Деца су им највише тражила играчке и балоне пуњене хелијумом, док су им традиционални слаткиши мање примамљиви. Они старији поранили су, јер код куће чекају славске ручкове и вечере за децу, унучад, пријатеље, кумове и друге који дођу у госте, бар на овај дан, односно једном у години. Куповао се обавезно кретош, симбол славе, јер ко га не проба као да није ни био на слави. Ишла је и ћетен алва, лизалице у облику срца, свилене бомбоне... али доминирао је као обавезно обележје венчић од ивањског цвећа. Домаћини такав венац стављају на улазна врата и држе га до следећег 7. јула.

Дошли су овде многи гости, па иако је слава пала у петак рођаци и деца стигли су из Новог Сада, Београда, Суботице, али и из САД, Немачке, Швајцарске, Норвечке, Шведске, Абудабија, Москве... родбина из суседне Хрватске, БиХ, односно Републике Српске, Словеније, Македоније... Неки су се зажелели кретоша, други чувене овдашње рибље чорбе и рибљег паприкаша, неки Дунава, погледа на Фрушку гору са бачке обале велике реке, а неки, како рекоше, само ваздуха бачке равнице...        

М. Суџум