БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ПУТИНЦИ Над Матијасовим гробом јоргован процветао на јесен, кад му време није
Данашњу бициклистичку туру започео сам силаском са воза на Железничкој станици у Инђији. Пут ме је водио кроз Љуково, које сам посетио и описао пре неколико месеци.
Настављам даље и стижем у Путинце кроз које сам приликом првог обиласка пре три године - само прошао. Панорамом села, пре него што уђете у њега - доминира Црква Светог Ивана Непомука, немачка неоготичка римокатоличка богомоља изграђена 1900. а посвећена националном свецу Чешке, који је живео у 14. веку.
Према историјским изворима, последња миса у овој цркви одржана је крајем седамдесетих година прошлог века, а велике оргуље за које се каже да су међу највећим у Аустроугарској, биле су употребљиве и дуго након тога. С обзиром на то да данас у Путинцима више нема немачких потомака а верника католичке вероисповести (Хрвата и Мађара) је тек њих седморо, деценије запуштања овог сакралног објекта, оставиле су великог трага на њему. Након Руме а потом и Голубинаца којима је припадала ова жупа, од пре осам година је управитељ жупе Путинци велечасни Божидар Лусавец, жупник жупа Марадик и Бешка.
Када сам 2021. прошао овуда, унутрашњост цркве била је поптуно девастирана, капија црквене порте била су “на изволите” а цреп у дворишту чекао је да буде постављен на кров. Сада је капија закључана а цреп се налази на крову. Нема информације о томе како ће се наставити радови на обнови храма.
Доручкујем на клупи у „Бака и дека паркићу” поред дрвене статуе старца и старице са унуцима. Поглед ми се задржава на помало бизарном муралу који се протеже дуж целог зида који опасава цркву - ту су Дизнијеви јунаци, Штрумф и Штрумфета...
Преко пута римокатоличке, налази се Српска православна Црква Св. архангела Гаврила. На улазу у порту налази се нова табла (стара је очигледно оштећена или изгубљена) на којој се каже да 26. јула 1896. “гвоздену ограду око храма подигоше о свом трошку Никола П. Савковић, трговац, Антоније Јовић, Давид Лазаревић и Живан Пејаковић, ратари.
Идем даље кроз село и наилазим на натпис „Продајем зечеве”. На кибли једне куће у центру мурал са ликом лепе младе девојке и натписом “Недостајеш!”. Од мештанке која је ту пролазила сазнајем да је реч о 19-годишњој Вањи Дубајић која је у мају ове године погинула на мотору „са дечком из Жаркова”.
Кустурица ипак не прави „Путинград” у Путинцима
Због свог имена Путинци су често на мети шала везаних за руског председника Владимира Путина. Тако су неки медији пре осам година као вест пренели шалу сатиричног портала Зицер, који је објавио како Емир Кустурица планира да у овом селу направи „Путинград”. Наводно, те 2016. споменик руском председнику Владимиру Путину је већ био подигнут на месту означеном као центар Путинграда: “Сем споменика Путину и две дрвене колибе изграђене у руском руралном стилу ништа друго не указује да је у питању нови пројекат Емира Кустурице који ће овај део Срема врло брзо учинити познатим широм света. Како сазнајемо, Кустурица намерава да све радове приведе крају до почетка зиме и првих снегова, када ће на свечано отварање Путинграда позвати лично председника Русије Владимира Путина. “Путинград у Србији ће бити не само симбол братских односа са великом мајком Русијом већ и симбол мира у свету и борбе за праведнији свет!” – рекао је Кустурица приликом откривања споменика Путину у Путинграду у атарима крај Путинаца”.
Свакоме ко погледа остале вести на овом сајту јасно је да је реч о сатиричном медију. Међутим, многи су у ову информацију поверовали похрливши да у центру ове сремске вароши потраже споменик руском лидеру.
Путинци имају исто Кнез Михаилову улицу. У њој се, пре скретања за гробље налази један плац, између две куће, на којем је „слетео” авион пропелерац „Прве Искре” из Барича. Питам момке испред суседне продавнице - чији је, одговарају: “То је Крипино!” и показују на суседну кућу чије двориште је пуно различитих путничких и пољопривредних возила, алатки, резервних делова... Сигуран сам да би сусрет са Крипом био инспиративан, али нисам имао толико времена па сам наставио даље.
“Изнад Матијасовог гроба јоргован процветао у октобру, кад му време није!” Тако би се поетски могла назвати сцена са у шибље зараслог немачког гробља у Путинцима. Изнад једног од свега неколико сачуваних споменика на којима се могу прочитати имена покојника, топли октобарски дани натерали су јоргован да по други пут ове године процвета.
Одмах поред је православно гробље чија хроника би забележила предратну лепотицу Станку Пејаковић обучену према последњој моди тог времена која је умрла 1928. у својој 22. години. Забележила би и споменик дечаку Ненада који је 1973. преминуо у 10 години. На гробници је скулптура дечка у природној величини како седи и грли пса. Ту је и гробница Ранка Ђорђевића , отправника возова који је 1958. у својој 33. години погинуо “од зликоваца”.
Одлазећи из села у правцу Доњих Петроваца, стижем до прописно обележеног пружног прелаза. Ту је и Железничка станица Путинци, која је у објекту новијег датума и у прилично добром стању.
Роберт Чобан
