„Дневник” у селу с именом и презименом: Његошево

Сада те улице броје око 500 мештана, док их је највише било пре 60-70 година када их је било три пута више! Са 370 домаћинстава спали су на 220, са стотину салаша на пет, али зато сада нема куће у којој неко није запослен.

- Код нас сви раде - каже председник Месне заједнице Његошево Милан Иванишевић, који је и сам одлучио да остане у свом родном селу. - Људи се углавном баве пољопривредом, узгајају свиње и краве, кукуруз, пшеницу, сунцокрет и репу. Имамо и младе од 20 до 40 година који су и даље овде, сваки дан путују за Тополу. Ко хоће да ради, може да нађе посла.

Они који не узгајају стоку и житарице на свом земљишту, раде при туђим газдинствима. Највећи је проблем нађи сапутницу за цео живот!

- Имамо доста неожењених, ваљда нико не да своју слободу - ведра је секретарка МЗ Фима Јањић, која се 1983. дошла из Мостара због љубави, и никад се није покајала! - Девојке неће да живе на селу, па се удају за момке из већих места. Ипак, имамо младе парове који су од Покрајине добили новац да овде купе кућу. Тако да, у последње време и имамо мале деце...

Тамо где је продавница пекара, али не и кафана

Иако нема кафану, Његошево има чак три продавнице! Основне намирнице које се траже су - хлеб и цигарете. А они који желе да попију пиво или неку жестину морају да се удаље, а не да седе испред радње, како то обично бива.

- Тешко је радити са људима за које врло добро знате какви су, а има свакаквих - каже нам насмејана продавачица Јустина Вречић, која је остала у свом родном месту јер, пре свега, не воли град, буку и гужву. - Дневни продамо око 70 векни хлеба. Наш је најбољи јер је из једне познате србобранске пекаре, а ко жели, може да наручи и бурек, кифле, сендвиче. Ми увек имамо и свеже воће и поврће, јер не узгајају сви то у својим баштама.

А она већа деца, основношколског узраста, још од 1965. године путују за Бачку Тополу у школу. За сада само ради вртић који броји 14 малишана који, осим у свом предшколском дворишту, немају где друго да се играју у селу, због чега је у плану изградња дечјег игралишта.

- Зато имамо добре младе спортисте, девојчице су нам недавно у Мађарској освојиле злато и бронзу у теквонду - поносни су наши саговорници. - Почетком новембра их чека и такмичење у Хрватској.

Његошево идеално за најмађе

Бебца Михајла од пет месеци, највише воли тетка, али највише носа бака. Сретнувши га у Ловћенској улици, где у комшилуку има још неколико вршњака, прогугутали смо коју с најмлађим житељем Његошева и схватили како је то село идеално за одрастање. Ем мирно, ем пуно зеленила, ем безбедно,... А фино и за баку Јагоду Милетић која, кад није са својим унуком, проводи време са дечицом у вртићу, спремајући им храну.

Од других радова и планова за село, које може да се похвали свим асфалтираним улицама још из доба Тита, предстоји само још „занављање” појединих, односно навлачење новог асфалта што ће бити готово током наредне године.

- Имамо добру сарадњу са Општином, али знате, не можемо увек добијати новца колико нам треба. Ми имамо мало становника, али исте потребе као и остала већа села - каже Јањић.

Ложи ватру, греје село

Забрањено је палити ватру испред куће, али ништа се не каже за паљење ватре поред ње! Тако смо и срели Ференца Вречића, од оца оригиналног Словенца и мајке оригиналне Мађарице, како и у 75. години бива вредан, како нам се похвалио, не давши нам прилику да сами то приметимо.

- Је л’ пишете ви што ја причам - пита нас забринуто деда Ференц, да нам нешто не промакне. - Е, још бих се женио! Имам жену, али треба ми још једна... Ја радим у башту, велика је, не могу све да стигнем сам. Добро, шалим се, шалим се... Јој, да не види после ћерка (Јустина Вречић) како јој тата ложи ватру на улици!

Стога су им самодоприноси, три одсто од плате и 25 килограма жита по катастарском јутру, врло значајни, мада од њих не могу да планирају било какве веће радове. Док плате све дажбине, од чега их месечно само улична расвета кошта око 100.000 динара, плате за секретара у поштара, будући да имају услужну Пошту за коју морају сами да сносе све трошкове, прикупљен новац оде и пре него што га ставе на гомилицу.

- Покрајина нам је финансирала водовод који је сада готов неких 95 одсто. Наша вода је бактеријски исправна, али имамо повећану концентрацију гвожђа. - наводи секретарка.

Ко је украо 12 хектара кукуруза?

Оглас који позива читаоце да пронађу лопова који је покосио 12 хектара кукуруза у близини Његошева, али у малоиђошкој општини, свима привлачи пажњу, али, како смо сазнали позвавши исписан број телефона - нико се власнику није јавио. Осим нас! Премда ни ми нисмо ухватили зликовца који је у ноћи 18. на 19. септембар оштетио власника Золтана Барну за 16.000 евра, сазнали смо да је реч о кукурузу који је био поприлично влажан и за шта је била потребна озбиљна машинерија.

Што се тиче прилика за окупљање, 21. септембра им је сеоска слава, коју обележавају од 1999., а традиција је да сваке године нови кум нешто поклони свом месту. Већ неко време пракса је да се улаже у вртић, а деца, заузврат, организују приредбу.

- Наше село нема кафану, здравије живимо - шале се Иванишевић и Јањић. - Жене немају времена да иду по кафанама, а мушки су нам онда на сигурном.

Леа Радловачки

Име по песнику и владару Петару II Петровићу Његошу

Петар II Петровић Његош био је спрски православни владика црногорски, један од наших највећих песника и филозофа. Живео је у 19. веку у Црној Гори, а његова владавина обележена је сталним сукобима са Омсанским царством. Ипак, млађим генерацијама далеко је познатији као песник, односно аутор чувеног дела „Горски вијенац”.