„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom: Njegoševo

Sada te ulice broje oko 500 meštana, dok ih je najviše bilo pre 60-70 godina kada ih je bilo tri puta više! Sa 370 domaćinstava spali su na 220, sa stotinu salaša na pet, ali zato sada nema kuće u kojoj neko nije zaposlen.

- Kod nas svi rade - kaže predsednik Mesne zajednice Njegoševo Milan Ivanišević, koji je i sam odlučio da ostane u svom rodnom selu. - Ljudi se uglavnom bave poljoprivredom, uzgajaju svinje i krave, kukuruz, pšenicu, suncokret i repu. Imamo i mlade od 20 do 40 godina koji su i dalje ovde, svaki dan putuju za Topolu. Ko hoće da radi, može da nađe posla.

Oni koji ne uzgajaju stoku i žitarice na svom zemljištu, rade pri tuđim gazdinstvima. Najveći je problem nađi saputnicu za ceo život!

- Imamo dosta neoženjenih, valjda niko ne da svoju slobodu - vedra je sekretarka MZ Fima Janjić, koja se 1983. došla iz Mostara zbog ljubavi, i nikad se nije pokajala! - Devojke neće da žive na selu, pa se udaju za momke iz većih mesta. Ipak, imamo mlade parove koji su od Pokrajine dobili novac da ovde kupe kuću. Tako da, u poslednje vreme i imamo male dece...

Tamo gde je prodavnica pekara, ali ne i kafana

Iako nema kafanu, Njegoševo ima čak tri prodavnice! Osnovne namirnice koje se traže su - hleb i cigarete. A oni koji žele da popiju pivo ili neku žestinu moraju da se udalje, a ne da sede ispred radnje, kako to obično biva.

- Teško je raditi sa ljudima za koje vrlo dobro znate kakvi su, a ima svakakvih - kaže nam nasmejana prodavačica Justina Vrečić, koja je ostala u svom rodnom mestu jer, pre svega, ne voli grad, buku i gužvu. - Dnevni prodamo oko 70 vekni hleba. Naš je najbolji jer je iz jedne poznate srbobranske pekare, a ko želi, može da naruči i burek, kifle, sendviče. Mi uvek imamo i sveže voće i povrće, jer ne uzgajaju svi to u svojim baštama.

A ona veća deca, osnovnoškolskog uzrasta, još od 1965. godine putuju za Bačku Topolu u školu. Za sada samo radi vrtić koji broji 14 mališana koji, osim u svom predškolskom dvorištu, nemaju gde drugo da se igraju u selu, zbog čega je u planu izgradnja dečjeg igrališta.

- Zato imamo dobre mlade sportiste, devojčice su nam nedavno u Mađarskoj osvojile zlato i bronzu u tekvondu - ponosni su naši sagovornici. - Početkom novembra ih čeka i takmičenje u Hrvatskoj.

Njegoševo idealno za najmađe

Bebca Mihajla od pet meseci, najviše voli tetka, ali najviše nosa baka. Sretnuvši ga u Lovćenskoj ulici, gde u komšiluku ima još nekoliko vršnjaka, progugutali smo koju s najmlađim žiteljem Njegoševa i shvatili kako je to selo idealno za odrastanje. Em mirno, em puno zelenila, em bezbedno,... A fino i za baku Jagodu Miletić koja, kad nije sa svojim unukom, provodi vreme sa dečicom u vrtiću, spremajući im hranu.

Od drugih radova i planova za selo, koje može da se pohvali svim asfaltiranim ulicama još iz doba Tita, predstoji samo još „zanavljanje” pojedinih, odnosno navlačenje novog asfalta što će biti gotovo tokom naredne godine.

- Imamo dobru saradnju sa Opštinom, ali znate, ne možemo uvek dobijati novca koliko nam treba. Mi imamo malo stanovnika, ali iste potrebe kao i ostala veća sela - kaže Janjić.

Loži vatru, greje selo

Zabranjeno je paliti vatru ispred kuće, ali ništa se ne kaže za paljenje vatre pored nje! Tako smo i sreli Ferenca Vrečića, od oca originalnog Slovenca i majke originalne Mađarice, kako i u 75. godini biva vredan, kako nam se pohvalio, ne davši nam priliku da sami to primetimo.

- Je l’ pišete vi što ja pričam - pita nas zabrinuto deda Ferenc, da nam nešto ne promakne. - E, još bih se ženio! Imam ženu, ali treba mi još jedna... Ja radim u baštu, velika je, ne mogu sve da stignem sam. Dobro, šalim se, šalim se... Joj, da ne vidi posle ćerka (Justina Vrečić) kako joj tata loži vatru na ulici!

Stoga su im samodoprinosi, tri odsto od plate i 25 kilograma žita po katastarskom jutru, vrlo značajni, mada od njih ne mogu da planiraju bilo kakve veće radove. Dok plate sve dažbine, od čega ih mesečno samo ulična rasveta košta oko 100.000 dinara, plate za sekretara u poštara, budući da imaju uslužnu Poštu za koju moraju sami da snose sve troškove, prikupljen novac ode i pre nego što ga stave na gomilicu.

- Pokrajina nam je finansirala vodovod koji je sada gotov nekih 95 odsto. Naša voda je bakterijski ispravna, ali imamo povećanu koncentraciju gvožđa. - navodi sekretarka.

Ko je ukrao 12 hektara kukuruza?

Oglas koji poziva čitaoce da pronađu lopova koji je pokosio 12 hektara kukuruza u blizini Njegoševa, ali u maloiđoškoj opštini, svima privlači pažnju, ali, kako smo saznali pozvavši ispisan broj telefona - niko se vlasniku nije javio. Osim nas! Premda ni mi nismo uhvatili zlikovca koji je u noći 18. na 19. septembar oštetio vlasnika Zoltana Barnu za 16.000 evra, saznali smo da je reč o kukuruzu koji je bio poprilično vlažan i za šta je bila potrebna ozbiljna mašinerija.

Što se tiče prilika za okupljanje, 21. septembra im je seoska slava, koju obeležavaju od 1999., a tradicija je da svake godine novi kum nešto pokloni svom mestu. Već neko vreme praksa je da se ulaže u vrtić, a deca, zauzvrat, organizuju priredbu.

- Naše selo nema kafanu, zdravije živimo - šale se Ivanišević i Janjić. - Žene nemaju vremena da idu po kafanama, a muški su nam onda na sigurnom.

Lea Radlovački

Ime po pesniku i vladaru Petaru II Petroviću Njegošu

Petar II Petrović Njegoš bio je sprski pravoslavni vladika crnogorski, jedan od naših najvećih pesnika i filozofa. Živeo je u 19. veku u Crnoj Gori, a njegova vladavina obeležena je stalnim sukobima sa Omsanskim carstvom. Ipak, mlađim generacijama daleko je poznatiji kao pesnik, odnosno autor čuvenog dela „Gorski vijenac”.