БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ВЛАДИМИРОВАЦ (1) Торањ напуштеног Ватрогасног дома пара небо над Банатом

У близини је и билборд на којем пише да је 15. јуна у Девојачком бунару на ободу оближње Делиблатске пешчаре отворен нови аква-парк “Sand City”.

Село делује доста запуштено. У центру се уздиже шест спратова висок торањ Ватрогасног дома који пара сиво небо над Банатом али је, на жалост такође напуштен. А када би се окречио и довео у функцију видиковца, могао би да буде солидна туристичка атракција.

Владимировац је основан маја 1808.  захваљујући колонизацији 121 породице Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, Петровосело, названо је по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабзбуршке монархије, на територији немачко-банатске регименте са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања у 1812-1813, 1823, али и касније. 1811, Петровосело је имало 1.564 становника. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током 19. века. 1868. родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку 20. века, Владимировац је имао 6.031 становника, након чега наталитет почиње да опада.

У близини села су од 1921. насељавани добровољци, ратници са Солунског и Добруџанског фронта, њих 120 са породицама (до 1935).

Од тада број становника села стагнира и на пописима 1948, 1953, 1961, 1971. и 1981. се креће нешто изнад 5.000 да би после тога почео нагло да пада и на последњем попису из 2022. имао је 3.237 становника - 1.841 српске, 955 румунске и 100 ромске националности...

Слабо одржавање заштићених бунара

Бунари у Владимировцу почели су да се изграђују од 1807. упоредо са настанком места. Због вредности као примера техничког наслеђа који сведочи о урбаном развоју насеља, бунари у Владимировцу представљају споменик културе од великог значаја. Међутим, стање у којем сам их затекао је све само не тако. Посебно је иронично што се испред једног од њих налази табла на којој су побројани спонзори пројекта њихове санације: Европска унија, Влада Румуније, Влада Републике Србије, Структурни фондови и Универзитет “Eftimie Murgu” из Решице. 

Да ли је до пројекта који није предвидео ефикасно одржавање након санације или до немара самих мештана, тек - стање осам преживелих бунара је више него тужно. Ови бунари су представљали плански систем водоснабдевања, распоређени на одређеном растојању, најчешће на раскрсницама улица. Најстарији бунари подигнути су под надзором граничарских инжењера у првој деценији 19. века. Великих су дубина и пресека, са механизмом покретаним коњском снагом, којим је преко два чекрка истовремено извлачена пуна и спуштана празна посуда за захватање воде.

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. остаје до 1880, када мења име у Торонтал Петровосзелло, 1898. постаје Роман-Петре а 1911. поново мења име у Петре. Нова власт Краљевине СХС враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво у селу данас ово место зове Петровосала.

Прва Румунска православна црква у Владимировцу подигнута је још 1808. Била је посвећена Светом Николи, а била је саграђена од дасака и набоја прекривена трском, из протокола који се налазе у црквеном архиву. Прво богослужење одржано је 16. маја 1808.

Владимировац је на пописима 1948, 1953, 1961, 1971. и 1981. имао нешто више од 5.000 људи, а после тога све мање, да би на последњем попису из 2022. имао 3.237 становника

Са повећањем броја мештана, а самим тим и верника, појавила се потреба за већом црквом тако је 8. септембра 1859. године започета, а 8. септембра 1863. завршена изградња садашњег верског објекта посвећеног  Силаску Светога духа. Реч је о једној од најмонументалнијих сакралних грађевина у Србији, грађена је у стилу неокласицизма висока је 63 метара, дуга 48 метара, а широка 12 метара. 

Мајстор Јоан Котрла из Оравице је 1906.  године извршио  резбарење иконостаса и престола, а позлаћивање је урадио Е. Спанг, златар из Темишвара. Оно што се посебно истиче код ове грађевине јесте да су је зидали мајстори под руководством Фердинанда Кверфелда и Јохана Самплонка, а највеће заслуге у борби за израдњу ове цркве иду тадашњем свештенику Авраму Мургуу. Црква је живописана 1908. 

Недавно је општина Алибунар пружила подршку обнови крова и торња храма. Нови торањ од бакра, тежак 14 тона постављен је на крoв цркве а крст је покривен позлатом. 

На неколико места у центру села налазе се табле у помен партизанима и црвеноармејцима погинулим у борбама за ослобођање села. На улазу у Владимировац са леве стране налази се велика напуштена бензинска пумпа а у центру села - такође затворени млин.

Табле са називима улица су двојезичне - на српском и румунском језику. Владимировац се налази у општини Алибунар и има већи број становника од општинског седишта (Владимировац - 3.237, Алибунар - 2.694).

За седам дана на овом месту читајте о баба Анујки из Владимировца, највећем масовном убици у Краљевини Југославији како ју је тадашња штампа називала; причу о румунском и српском православном гробљу; утиске из дела села у који су колонизовани солунски добровољци после Првог светског рата као запис из Железничке станице Владимировац.

Роберт Чобан