АПЕЛАЦИОНИ СУД УКИНУО ПРЕСУДУ ”ЗЕНГИ” За ратне злочине код Загреба, понавља се суђење, ”ИЗРЕКА ОСУЂУЈУЋЕ ПРЕСУДЕ НИЈЕ ЈАСНА”

Другостепени суд је усвојио све жалбе и укинуо првостепену пресуду, те наложио понављање суђења, објављено је на сајту тог суда.

Апелациони суд у Београду оценио је да изрека осуђујуће пресуде није јасна, прецизна и недвосмислена, односно није јасно за које радње је окривљени осуђен, будући да из изреке пресуде произлази да се окривљени оглашава кривим да је односу на М.У. извршио убиство, при чему се не описује на који начин је то учинио.

Тунић је за то убиство ослобођен претходном правноснажном пресудом суда у Републици Хрватској, што изреку првостепене пресуде чини противречном самој себи, али и образложењу у којем првостепени суд цени доказе и утврђује да је окривљени убио М.У. 

Другостепени суд истиче да у изреци првостепене пресуде радње које је окривљени предузимао према оштећенима нису индивидуализоване. 

Такође, суд сматра да првостепени суд није могао радње окривљеног  да опише уопштено у односу на све оштећене, нити да у образложењу о томе даје уопштене разлоге, не повезујући конкретне радње извршења окривљеног у односу на сваког од оштећених, односно не доводећи у везу своје закључке са исказима оштећених појединачно, чиме би изрека и образложење били јасни и прецизни у погледу тога за које је радње окривљени осуђен. 

Како се даље наводи, првостепени суд није изнео јасне разлоге у виду насталих последица у виду повреда код оштећених

Тунић је првостепено био осуђен за мучење војника, али је судско веће прихватило да је у Загребу Тунић ослобођен за убиство војника Марка Утржана.

Он је био осуђен за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника.   

Тунићу се судило у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије. Он је, према сазнањима Танјуга, пореклом са АП КиМ, из општине Витина, а сада живи у Хрватској. 

Према потврђеној оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Танјуг имао увид, Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за време оружаног сукоба који је тада постојао у Хрватској. 

Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага ЈНА са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице ЗНГ и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге стране.

 Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а Хрватској у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио, телесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.

Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, као и гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.

"Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених", навело је тужилаштво.

 Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, наневши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу места.

Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Танјуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.

Један од тих оштећених је држављанин Северне Македоније, а један Босне и Херцеговине, прецизирао је тада Братић.