APELACIONI SUD UKINUO PRESUDU ”ZENGI” Za ratne zločine kod Zagreba, ponavlja se suđenje, ”IZREKA OSUĐUJUĆE PRESUDE NIJE JASNA”

Drugostepeni sud je usvojio sve žalbe i ukinuo prvostepenu presudu, te naložio ponavljanje suđenja, objavljeno je na sajtu tog suda.

Apelacioni sud u Beogradu ocenio je da izreka osuđujuće presude nije jasna, precizna i nedvosmislena, odnosno nije jasno za koje radnje je okrivljeni osuđen, budući da iz izreke presude proizlazi da se okrivljeni oglašava krivim da je odnosu na M.U. izvršio ubistvo, pri čemu se ne opisuje na koji način je to učinio.

Tunić je za to ubistvo oslobođen prethodnom pravnosnažnom presudom suda u Republici Hrvatskoj, što izreku prvostepene presude čini protivrečnom samoj sebi, ali i obrazloženju u kojem prvostepeni sud ceni dokaze i utvrđuje da je okrivljeni ubio M.U. 

Drugostepeni sud ističe da u izreci prvostepene presude radnje koje je okrivljeni preduzimao prema oštećenima nisu individualizovane. 

Takođe, sud smatra da prvostepeni sud nije mogao radnje okrivljenog  da opiše uopšteno u odnosu na sve oštećene, niti da u obrazloženju o tome daje uopštene razloge, ne povezujući konkretne radnje izvršenja okrivljenog u odnosu na svakog od oštećenih, odnosno ne dovodeći u vezu svoje zaključke sa iskazima oštećenih pojedinačno, čime bi izreka i obrazloženje bili jasni i precizni u pogledu toga za koje je radnje okrivljeni osuđen. 

Kako se dalje navodi, prvostepeni sud nije izneo jasne razloge u vidu nastalih posledica u vidu povreda kod oštećenih

Tunić je prvostepeno bio osuđen za mučenje vojnika, ali je sudsko veće prihvatilo da je u Zagrebu Tunić oslobođen za ubistvo vojnika Marka Utržana.

On je bio osuđen za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.   

Tuniću se sudilo u odsustvu, jer nije dostupan pravosudnim organima Srbije. On je, prema saznanjima Tanjuga, poreklom sa AP KiM, iz opštine Vitina, a sada živi u Hrvatskoj. 

Prema potvrđenoj optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, u koju je Tanjug imao uvid, Tunić se tereti da je od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine u Zagrebu, kao pripadnik Zenga zajedno sa više NN pripadnika iste jedinice, kršio pravila međunarodnog prava za vreme oružanog sukoba koji je tada postojao u Hrvatskoj. 

Ovaj sukob, kako se navodi, nije imao karakter međunarodnog sukoba, a vodio se između snaga JNA sa jedne strane i hrvatskih oružanih formacija u koju su spadale jedinice ZNG i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) RH sa druge strane.

 Tunić i ostala NN lica izvršila su ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Zarobljeni vojnici su sprovedeni u objekat Zengi i MUP-a Hrvatskoj u naselju Rakitje, gde ih je Tunić zastrašivao, mučio, telesno povređivao, te postupao na naročito uvredljiv i ponižavajući način, a jednog vojnika JNA je ubio hicem iz pištolja.

On je, prema optužnici, u više navrata u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili, obedovali i u podrumskim prostorijama, oštećene M.U, Ž.L, T.N, R.D, D.D, Ž.J, B.B, M.P, S.A, D.S, P.S, G.M, G.S. i G.G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, kao i gumenom palicom po leđima i tabanima.

Vezivao ih je lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima.

"Sve to je za posledicu imalo povrede telesnog integriteta, teške fizičke i psihičke traume, patnje i ponižavanje oštećenih", navelo je tužilaštvo.

 Potom je 30. septembra 1991. godine, prilikom batinjanja vojnika M.U, Tunić iz pištolja ispalio hitac njemu u glavu, nanevši mu prostrelnu ranu glave, kojoj je mladić podlegao na licu mesta.

Punomoćnik oštećenih, advokat Dušan Bratić, kaže za Tanjug da se nakon pisanja medija o ovom slučaju, javilo još šest ljudi koji su zlostavljani u Rakitju od strane ovog optuženog.

Jedan od tih oštećenih je državljanin Severne Makedonije, a jedan Bosne i Hercegovine, precizirao je tada Bratić.