Харвард богатији од 120 држава, а добија милијарде из државног буџета

Ова земља одржава армију од више од 100.000 војника и суочава се са бројним економским и политичким изазовима. Међутим, у свету академског капитала, постоји институција која је вреднија од целокупне јорданске економије, попут Универзитета Харвард. Његова тренутна вредност износи 53 милијарде долара, што је више од БДП-а 120 држава широм света, наводи медиј „Фирстпост”.

Упркос енормној финансијској моћи, Харвард је требало да добије додатних девет милијарди долара из америчког државног буџета. Сума укључује 8,7 милијарди долара кроз грантове и 255 милиона долара кроз уговоре. Међутим, председник Доналд Трамп одлучио је да паузира финансирање. Разлог: реакција Харварда на протесте поводом сукоба у Гази! Трамп тврди да универзитет није адекватно сузбио антисемитизам, због чега је донета одлука да се преиспита финансирање. Слична судбина задесила је и Колумбија Универзитет, којем је обустављено 400 милиона долара федералних средстава, након чега је управа универзитета променила своју политику.

Када говоримо о вредности Харварда, мислимо на његов „endowment ” фонд огромни финансијски резервоар који садржи сваку донацију, поклон и чек који је био упућен универзитету током историје. Харвард ове милијарде инвестира у акције, приватне инвестиционе фондове и хеџ фондове. Добит од улагања чини трећину укупних трошкова универзитета. Прошлогодишњи буџет Харварда износио је 6,4 милијарде долара, од чега је 2,4 милијарде дошло директно из инвестиционог фонда, а остатак из грантова и школарина.

Харвард милијарде од донација инвестира у акције, приватне инвестиционе фондове и хеџ фондове,а добит од поменутих улагања чини једну трећину укупних трошкова универзитета

Новац који Харвард прима из државних извора распоређује се на неколико кључних ставки. Прва је финансијска помоћ студентима, на основу које 55 одсто студената прима неки облик финансијске подршке. Значајна ставка су и плате запослених, јер Харвард запошљава више од 20.000 професора и особља, што укључује врхунске стручњаке са високим примањима.Битну ставку представља и одржавање инфраструктуре, па тако универзитет поседује више од 5.000 хектара земљишта, библиотеке, музеје и зграде које захтевају огромна средства за одржавање.И на крају, не мање битна ставка су истраживања. Наиме, Харвард сваке године спроводи десетине научних студија, покривајући области медицине, технологије и области одбране.

Америчка влада улаже значајне суме у академска истраживања. Национални институти за здравље (НИХ) прошле године су издвојили 500 милиона долара за Харвард, док је Пентагон финансирао универзитет са више од 50 милиона долара, често за одбрамбене и технолошке пројекте. Међутим, надзор над трошењем ових средстава није увек транспарентан. На пример, 1991. године Станфорд Универзитет користио је државна средства за поправку једрилице своје веслачке екипе, реновирање ормара председника универзитета, па чак и плаћање услуга прања веша. Стога се намеће питање да ли је овакво финансирање оправдано? Амерички порески обвезници сваке године финансирају елитну инститицују попут Харварда, док су милиони грађана суочени са финансијским изазовима. Око 42 милиона Американаца носи терет студентског дуга, док две трећине одраслих Американаца никада није стекло универзитетску диплому.

Национални институти за здравље  прошле године су издвојили 500 милиона долара за Харвард, док је Пентагон финансирао универзитет са више од 50 милиона долара

Критичари верују да се уместо финансирања елитних универзитета, средства могу преусмерити ка државним школама, студентским кредитима и локалним колеџима. Заговорници, пак, тврде да финансирање Харварда има мултипликативни ефекат: инвестиције у истраживање доносе медицинске и технолошке иновације, чиме се дугорочно штеде животи и новац. Али у светлу финансијске неравнотеже и недостатка надзора, питање остаје: „Да ли Америка заиста треба да настави са овим моделом финансирања или је време за системске реформе?”