МИТОВИ О ИСХРАНИ И БОЛЕСТИМА МЕТАБОЛИЗМА (2) Пробушеном кашиком и теретаном, ако уносите метаболичке отрове, нећете ништа постићи
Кардиолог професорка др Драгослава Шапоња каже како масну јетру могу да имају не само гојазни људи него и нормално ухрањени, па чак мршави са свим последицама.
Докторка Шапоња додаје како имамо 20 одсто здравих гојазних људи.
– Они немају, бар не у почетку, проблем са метаболизмом и зову се MHO (metabolicals health obese), али на другој страни имамо нормално ухрањене, мршаве који чак редовно вежбају, а ипак имају наведене болести. Дакле, битан је метаболизам неке намирнице, а не њена калоријска вредност – напомиње др Шапоња.
Како наводи, учили су нас да је лечење у томе да се пробуши кашика и вежба, и да ће све бити добро.
– Суштина је да калорија није калорија, да 100 калорија алкохола, 100 калорија воћног сока и 100 калорија бадема није исто. Бадем ће отићи у црева са огромном количином влакана која су у прерађеној храни у тешком дефициту, нахраниће цревну флору, то мало шећера што има ће појести ваша микробиота (цревна флора) и ви сте унели добру калорију. Када попијете чашу алкохола или чашу воћног смутија или било који шећер, то директно иде у јетру, ваша мала фабрика за прераду митохондрија нема тај капацитет и почиње да прави ђубре које нас у дужем низу година на крају разболи – објашњава.
Постоји тачно седам метаболички погрешних процеса који на крају резултирају болестима савременог доба, наглашава др Шапоња.
По њеним речима, модерна медицина лечи последице обољења и парадигма је да ли ће се само лековима решавати шећерна болест, гојазност, повишен крвни притисак или ће се уклонити узрочник. Пробушеном кашиком и теретаном, ако уносите метаболичке отрове, поручује, нећете ништа постићи.
– Данас имамо пандемију гојазности. Већина тих људи криви себе и етикетирани су да су гојазни јер су прождљиви и лењи, али они су заправо жртве, а не кривци. Већина чак и лекара мисли да гојазни људи имају само естетски проблем, један мали проценат да су метаболички здрави, али 80 одсто њих има поремећен метаболизам и масну јетру – каже др Шапоња.
Када је у питању субкутано масно ткиво, које своје метаболичке продукте убацује у системску циркулацију, треба много распадних продуката метаболизма да би поремећај метаболизма био детектован. Потребно је да се смањи у просеку око десет килограма субкутаног масног ткива да би метаболизам био у балансу.
Када је у питању висцерално масно ткиво, а то је оно на стомаку, треба и више од пет килограма да се редукује, јер је то, као и интрахепатично масно ткиво, последица лошег метаболисања шећера, посебно фруктозе, алкохола, трансмасти и аминокиселина са разгранатим ланцима у јетри.
– Студије јасно показују да фамозни БМИ (body mass indeks) није мера за оболевање и умирање од хроничних болести, већ се гледа инсулинска сензитивност, односно резистенција. Масна јетра једнако је болесна јетра и како се циклус наставља, тражи нове и нове количине инсулина, које до краја резултирају инсулинском резистенцијом, крутошћу крвних судова, што води у повишен крвни притисак и шећерну болест тип 2. Истовремено се поремети метаболизам мокраћне киселине која у вишку доводи до повишеног крвног притиска – указује др Шапоња.
Морамо да знамо шта једемо
Добра је вест да хронично тровање метаболички лошим материјама – фруктозом , алкохолом и трансмастима може да се заустави пре свега потпуним неуношењем.
– Јетра полако креће у процес опоравка, уз додатке исхрани који помажу у процесу чишћења, треба излечити цревни микробиом и почети са одређеним физичким активностима. Ми сами морамо да знамо шта једемо и како се та храна метаболише, да знамо да здрав животни стил не значи мучити се изгладњивањем у разним дијетама, већ питати стручњаке, а не др Гугла – истиче др Драгослава Шапоња.
Наводи да је недавна студија (Zykoski et al) показала да је акутни стрес, код ког се ослобађају адреналин и норадреналин који се лепе за бета 3 рецепторе у целом телу и убрзавају метаболизам и потрошњу енергије, резултира мршављењем, док хронични стрес делује на потпуно друге рецепторе који се зову ипсилон 2, а стимулише их кортизол, који успорава метаболизам, пуни масне ћелије и доводи до гојазности.
– Не постоји чаробна таблета, а већина медикамената лечи последице – упозорава др Шапоња. – Здравствени систем је преоптерећен лечењем ових болести. Добро је да је медицина напредовала у лечењу акутног инфаркта савременим реваскуларизационим процедурама, као што је стент, али да ли је мудрије лечити узроке и пресећи зачаране кругове или лечите последице?
Треба посматати суштински метаболизам и знати да се, док је здрава митохондрија не само у јетри већ у свим нашим ћелијама, осећамо добро свеже, боље спавамо, имамо вишка енергије, можемо лакше да савладамо дневна оптерећења.
– Чим се она разболи, све ово пада у воду и полако добијамо разне дијагнозе, од инсулинске резистенције, шећерне болести, повишеног крвног притиска, до гојазности. А лека за болесну митохондрију нема, нити ће га бити – каже саговорница. – Болесна митохондрија се лечи укидањем шећера, посебно мислим на фруктозу, која је 50 одсто белог шећера, алкохола и трансмасти, јер су то материје које разболевају митохондрију. То је функционална медицина.
