МИТОВИ О ИСХРАНИ И БОЛЕСТИМА МЕТАБОЛИЗМА (1) Шећер у храни прави метаболички поремећај
Код много људи шећер се гомила као смеће које нам није потребно, остављајући нас уморним, магловитим, са хроничним упалама и ван контроле.
Кардиолог професорка др Драгослава Шапоња из ординације Интервита каже како шећер нису само празне калорије. То је метаболички поремећај који може да изазове пустош у телу на начине којих већина људи није ни свесна.
– Студије показују да шећер стимулише исте центре награђивања у вашем мозгу као супстанце које изазивају зависност као што су никотин и кокаин. Ово ствара зачарани круг жудње, прекомерне потрошње и зависности остављајући вас заглављенима у петљи из које не можете побећи. То ремети ваше хормоне. Конзумација шећера повећава инсулин, хормон за складиштење масти у телу. Временом, овај стални пораст инсулина може довести до повећања телесне тежине, упале, као и стања попут дијабетеса типа 2, инсулинске резистенције, синдрома полицистичних јајника, масне јетре, те кардиоваскуларних болести – наводи др Шапоња.
У међувремену, шећер потискује лептин, хормон који мозгу говори да сте сити, због чега можете појести врећицу слаткиша, а и даље осећати глад. То црпи енергију.
– Да ли сте икада приметили како вам једење нечег слатког брзо даје енергију, након чега следи пад? Шећер квари природни систем регулације енергије, остављајући вас уморнијим него раније. Обављање једне 30-дневне детоксикације од шећера биће све што је потребно да већина људи види драматична побољшања у свом мозгу, хормонима, упали, енергији, али и на тежини
По речима др Драгославе Шапоња, ушли смо у 21. век са надом да ће медицина решити многе болести савременог доба, као што су кардиоваскуларне, гојазност, дијабетес тип 2, инсулинска резистенција, синдром полицистичних јајника, Алцхајмерова деменција, дислипопротеинемија, гојазност, онколошке болести, али на жалост није тако.
– Зашто? Шта се то променило последњих 50 и више година? Променило се окружење. Прехрамбена индустрија се значајно развила и има сопствене стандарде и сопствену политику. Почело је када су 80-их година прошлог века масти окривљене за пораст обољевања од кардиоваскуларних болести. Тада је почело избацивање масти из индустријски прерађене хране и влакана, а да се убацује шећер. Ево нас у 21. веку са пандемијом шећерне болести, гојазности, кардиоваскуларних обољења, које се јављају код све млађе популације, а шећерна болест тип 2 и гојазност и код деце ....
Данас 45 одсто светске популације има неалкохолну масну јетру. То су људи који не конзумирају алкохол, али они једу шећере!Нисмо оно шта једемо већ како то метаболишемо.
– Познато је да постоје акутни отрови угљен-моноксид, арсеник, и многи други од њих се готово одмах умире. А да ли сте знали да су алкохол и фруктоза хронични отрови? Од њих се не умире баш одмах, али болести које узрокоју у неком времену доводе до смртног исхода. То су хронични метаболички отрови. Морамо их назвати правим именом - отрови.
Фабрика за прераду сировине
Најважнија и кључна органела је митохондрија, коју можемо да замислимо као малу фабрику за прераду сировине, која мора да преради унет вагончић – истиче др Драгослава Шапоња. – Оно што се преради искључиво зависи каква је сировина била убачена у процес прераде. Ако се претера са погрешном сировином која је унета, све иде погрешним путем, а временом се фабрика односно митохондрија и поквари, па уместо да ствара енергију, да је складишти у гликоген, стварају се масти у вишку (де ново липогенеза) која доводи до гојазности и која је када се пореди фруктоза и глукоза за фруктозу 10 пута већа. Исто се односи и на алкохол. Наравно нуспродукти су слободни кисеонични радикали РОС (огроман оксидативни стрес), поремећен метаболизам масти (повишене вредности укупног холестерола, триглицерида, а посебно оног лошег ЛДЛ холестерола. У том процесу се ствара масна јетра што говори да је она болесна да јој је функција нарушена и да све погрешно ради на нашу штету.
Кардиолог сам 35 година, и дуго сам размишљала када завршим дан колико сам ја заиста решила узроке обољења, а колико последице. Зашто сада када је прошло 50 година од када смо избацили масти из исхране ми имамо ненормални пораст гојазних људи, са повишеним притиском дијабетесом, повишеним холестеролом, одакле толико пацијената са инсулинском резистенцијом и синдромом полицистичних јајника (PCOS). Да бисмо на ова питања добили одговоре морамо бар мало да знамо о физиологији, односно о метаболичком путу ових материја – објашњава др Шапоња.
У развијеним земљама индустријски прерађена храна је постала свакодневица, раније су наши преци итекако јели масти животињског порекла, али и уносили пуно влакана у исхрани. Шећер који је убачен у прерађену храну може бити као фруктозни сируп, или као чиста сахароза, (50 одсто глукоза, 50 одсто фруктоза). Овде нам је фокус фруктоза која за разлику од глукозе нема свој контролисани метаболизам као глукоза која нам је животно важна. Она једнако као и алкохол улази у јетру и ту прави поремећај.
– Метаболизам алкохола и метаболизам фруктозе у нашој јетри су идентични и једна и друга материја, чим се унесу директно из црева преко портне циркулације улазе у јетру која има одређени капацитет за прераду. Наравно, фруктоза не даје осећај смирења као алкохол, али им је метаболизам суштински идентичан, зато и јесте паралела да смо 80-их година прошлог века имали алкохолну масну јетру, а данас 45 одсто светске популације има неалкохолну масну јетру. Тај проценат је и код деце, а деца не пију алкохол – истиче др Шапоња.
Следеће недеље: Метаболизам важнији од калорија