MITOVI O ISHRANI I BOLESTIMA METABOLIZMA (2) Probušenom kašikom i teretanom, ako unosite metaboličke otrove, nećete ništa postići
Kardiolog profesorka dr Dragoslava Šaponja kaže kako masnu jetru mogu da imaju ne samo gojazni ljudi nego i normalno uhranjeni, pa čak mršavi sa svim posledicama.
Doktorka Šaponja dodaje kako imamo 20 odsto zdravih gojaznih ljudi.
– Oni nemaju, bar ne u početku, problem sa metabolizmom i zovu se MHO (metabolicals health obese), ali na drugoj strani imamo normalno uhranjene, mršave koji čak redovno vežbaju, a ipak imaju navedene bolesti. Dakle, bitan je metabolizam neke namirnice, a ne njena kalorijska vrednost – napominje dr Šaponja.
Kako navodi, učili su nas da je lečenje u tome da se probuši kašika i vežba, i da će sve biti dobro.
– Suština je da kalorija nije kalorija, da 100 kalorija alkohola, 100 kalorija voćnog soka i 100 kalorija badema nije isto. Badem će otići u creva sa ogromnom količinom vlakana koja su u prerađenoj hrani u teškom deficitu, nahraniće crevnu floru, to malo šećera što ima će pojesti vaša mikrobiota (crevna flora) i vi ste uneli dobru kaloriju. Kada popijete čašu alkohola ili čašu voćnog smutija ili bilo koji šećer, to direktno ide u jetru, vaša mala fabrika za preradu mitohondrija nema taj kapacitet i počinje da pravi đubre koje nas u dužem nizu godina na kraju razboli – objašnjava.
Postoji tačno sedam metabolički pogrešnih procesa koji na kraju rezultiraju bolestima savremenog doba, naglašava dr Šaponja.
Po njenim rečima, moderna medicina leči posledice oboljenja i paradigma je da li će se samo lekovima rešavati šećerna bolest, gojaznost, povišen krvni pritisak ili će se ukloniti uzročnik. Probušenom kašikom i teretanom, ako unosite metaboličke otrove, poručuje, nećete ništa postići.
– Danas imamo pandemiju gojaznosti. Većina tih ljudi krivi sebe i etiketirani su da su gojazni jer su proždljivi i lenji, ali oni su zapravo žrtve, a ne krivci. Većina čak i lekara misli da gojazni ljudi imaju samo estetski problem, jedan mali procenat da su metabolički zdravi, ali 80 odsto njih ima poremećen metabolizam i masnu jetru – kaže dr Šaponja.
Kada je u pitanju subkutano masno tkivo, koje svoje metaboličke produkte ubacuje u sistemsku cirkulaciju, treba mnogo raspadnih produkata metabolizma da bi poremećaj metabolizma bio detektovan. Potrebno je da se smanji u proseku oko deset kilograma subkutanog masnog tkiva da bi metabolizam bio u balansu.
Kada je u pitanju visceralno masno tkivo, a to je ono na stomaku, treba i više od pet kilograma da se redukuje, jer je to, kao i intrahepatično masno tkivo, posledica lošeg metabolisanja šećera, posebno fruktoze, alkohola, transmasti i aminokiselina sa razgranatim lancima u jetri.
– Studije jasno pokazuju da famozni BMI (body mass indeks) nije mera za obolevanje i umiranje od hroničnih bolesti, već se gleda insulinska senzitivnost, odnosno rezistencija. Masna jetra jednako je bolesna jetra i kako se ciklus nastavlja, traži nove i nove količine insulina, koje do kraja rezultiraju insulinskom rezistencijom, krutošću krvnih sudova, što vodi u povišen krvni pritisak i šećernu bolest tip 2. Istovremeno se poremeti metabolizam mokraćne kiseline koja u višku dovodi do povišenog krvnog pritiska – ukazuje dr Šaponja.
Moramo da znamo šta jedemo
Dobra je vest da hronično trovanje metabolički lošim materijama – fruktozom , alkoholom i transmastima može da se zaustavi pre svega potpunim neunošenjem.
– Jetra polako kreće u proces oporavka, uz dodatke ishrani koji pomažu u procesu čišćenja, treba izlečiti crevni mikrobiom i početi sa određenim fizičkim aktivnostima. Mi sami moramo da znamo šta jedemo i kako se ta hrana metaboliše, da znamo da zdrav životni stil ne znači mučiti se izgladnjivanjem u raznim dijetama, već pitati stručnjake, a ne dr Gugla – ističe dr Dragoslava Šaponja.
Navodi da je nedavna studija (Zykoski et al) pokazala da je akutni stres, kod kog se oslobađaju adrenalin i noradrenalin koji se lepe za beta 3 receptore u celom telu i ubrzavaju metabolizam i potrošnju energije, rezultira mršavljenjem, dok hronični stres deluje na potpuno druge receptore koji se zovu ipsilon 2, a stimuliše ih kortizol, koji usporava metabolizam, puni masne ćelije i dovodi do gojaznosti.
– Ne postoji čarobna tableta, a većina medikamenata leči posledice – upozorava dr Šaponja. – Zdravstveni sistem je preopterećen lečenjem ovih bolesti. Dobro je da je medicina napredovala u lečenju akutnog infarkta savremenim revaskularizacionim procedurama, kao što je stent, ali da li je mudrije lečiti uzroke i preseći začarane krugove ili lečite posledice?
Treba posmatati suštinski metabolizam i znati da se, dok je zdrava mitohondrija ne samo u jetri već u svim našim ćelijama, osećamo dobro sveže, bolje spavamo, imamo viška energije, možemo lakše da savladamo dnevna opterećenja.
– Čim se ona razboli, sve ovo pada u vodu i polako dobijamo razne dijagnoze, od insulinske rezistencije, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, do gojaznosti. A leka za bolesnu mitohondriju nema, niti će ga biti – kaže sagovornica. – Bolesna mitohondrija se leči ukidanjem šećera, posebno mislim na fruktozu, koja je 50 odsto belog šećera, alkohola i transmasti, jer su to materije koje razbolevaju mitohondriju. To je funkcionalna medicina.
