ГОЛДШТАЈН О РЕВИЗИОНИЗМУ ЈАСЕНОВЦА:  Негирање геноцида над Србима је постао и службени наратив власти у Хрватској

"Негирање геноцида над Србима, што је постао и службени наратив власти, само је једна од ружних манифестација те прљаве работе, рекао бих и најгора", рекао је Голдаштајн у опширном интервјуу за портал хрватског недељника Новости уочи обележавања 80. годишњице пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац.

Голдштајн каже да годинама већ не одлази на комеморације код јасеновачког Каменог цвета, а на питање шта очекује од овогодишње, наводи:

"Том се комеморацијом неће долично обележити та тужна годишњица. У Јасеновцу ће се делом окупити политичари који су онамо на неки начин обавезни доћи. Лично, већ годинама не одлазим на ту јасеновачку комеморацију јер бих се морао видети, руковати, поздравити с особама за које знам да њихов долазак не представља њихов искрен став. Не желим с неискреним политичарима провести време на месту које сам научно истраживао, написао књигу и бројне друге текстове, а истовремено сам потискивао и потискујем своје породичне, приватне трауме".

Указао је и да га искрено није брига ко ће бити нови директор тог спомен обележја јер, како каже, ко год буде, биће "лутка на концу, марионета министарке културе Нине Обуљен Коржинек и, наравно, премијера Андреја Пленковића".

"С овом гарнитуром на власти око и у вези Јасеновца догађа се низ свињарија. Негирање геноцида над Србима, што је постао и службени наратив власти, само је једна од ружних манифестација те прљаве работе, рекао бих и најгора", навео је Голдштајн.

Према његовим речима, све што се догађа око Јасеновца у последње време за њега је, каже, само један од "каменчића у мозаику у којем се оцртава нова фаза у развоју историјског ревизионизма".

"Али, због снажне симболике коју са собом носи Јасеновац она је важна, заправо кључна за разумевање садашњег тренутка. Ситуација је додатно компликована јер у друштву више нема довољно јаке опозиције таквим стремљењима. Странке на левици и центру, које се начелно куну у антифашистичку традицију и слично, кад треба да повуку јасне, конкретне потезе, онда их нема нигде", навео је Голдштајн.

На питање на које конкретно потезе мисли, а пред којима су се политичари левице предали, будући да их се у последње време изродило више, Голдштајн каже да је најбољи показатељ (не)повратак Трга маршала Тита у Загребу. 

"Враћање Титовог имена тргу био би знак да се не миримо с политичким свињаријама. Био би то снажан симболички потез, политички чин који би показао да се ствари враћају на право место у хрватској култури сећања у којој су већ неко време вредности окренуте наопако: добро није више добро, зло није више зло", навео је, између осталог, Голдштајн, аутор недавно објављене поново проширене књиге "Јасеновац".