ХРВАТСКА УВОЗИ РАДНИКЕ, А ВЕЛИКИ ДЕО ГРАЂАНА СЕДИ КОД КУЋЕ: Скривена армија неактивних прети економији
Док се послодавци у Хрватској суочавају са хроничним недостатком радне снаге и све чешће прибегавају увозу радника, у земљи постоји више од 1,5 милиона радно способних грађана који су потпуно неактивни не раде, нити траже посао.
Према подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, број неактивних износи 1,517 милиона, што је готово једнако броју запослених, којих има 1,684 милиона.
Иако је стопа запослености у последњих десет година порасла (са 43% у 2014. на 51% у 2023. години), проценат неактивног становништва готово да није забележио промене са 47% пао је на свега 46%.
Проблем високе неактивности оцењује се као комплексан и вишеслојан. Стручњаци за тржиште рада истичу да неактивно становништво чини врло разнолика група од младих, преко жена, особа са инвалидитетом, до старијих грађана и да је за њихово укључивање у радни процес потребна комбинација различитих, дугорочних и добро осмишљених мера, којих тренутно нема довољно, а постојеће су често неконзистентне и лоше прилагођене.
Економски аналитичар Предраг Бејаковић сматра да би активирање ове групе грађана донело вишеструке користи не само економске, већ и друштвене.
– Повећање учешћа радно способног становништва допринело би и јачој друштвеној кохезији, али и побољшању квалитета живота у земљи, изјавио је Бејаковић.
Према његовим речима, узрок великог броја неактивних лежи у комбинацији фактора: неповезаност образовног система са стварним потребама тржишта рада, демографске промене, као и неефикасне социјалне и економске политике.
У исто време, научница Валерија Ботрић са Економског института у Загребу упозорава да, упркос постојању потенцијала, структура неактивних не улива оптимизам у погледу могућности њихове брзе активације.
У анкети за 2024. годину наводи се да су грађани старији од 65 година најзаступљенији међу неактивнима чак 55% њих не учествује на тржишту рада.
Ипак, забрињава податак да се више од пола милиона особа између 20 и 64 године такође налази ван тржишта рада, иако припадају активној радној доби.
Ова ситуација додатно компликује изазове са којима се Хрватска суочава у покушају да одржи стабилност тржишта рада и одговори на потребе привреде.
