GOLDŠTAJN O REVIZIONIZMU JASENOVCA:  Negiranje genocida nad Srbima je postao i službeni narativ vlasti u Hrvatskoj

"Negiranje genocida nad Srbima, što je postao i službeni narativ vlasti, samo je jedna od ružnih manifestacija te prljave rabote, rekao bih i najgora", rekao je Goldaštajn u opširnom intervjuu za portal hrvatskog nedeljnika Novosti uoči obeležavanja 80. godišnjice proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac.

Goldštajn kaže da godinama već ne odlazi na komemoracije kod jasenovačkog Kamenog cveta, a na pitanje šta očekuje od ovogodišnje, navodi:

"Tom se komemoracijom neće dolično obeležiti ta tužna godišnjica. U Jasenovcu će se delom okupiti političari koji su onamo na neki način obavezni doći. Lično, već godinama ne odlazim na tu jasenovačku komemoraciju jer bih se morao videti, rukovati, pozdraviti s osobama za koje znam da njihov dolazak ne predstavlja njihov iskren stav. Ne želim s neiskrenim političarima provesti vreme na mestu koje sam naučno istraživao, napisao knjigu i brojne druge tekstove, a istovremeno sam potiskivao i potiskujem svoje porodične, privatne traume".

Ukazao je i da ga iskreno nije briga ko će biti novi direktor tog spomen obeležja jer, kako kaže, ko god bude, biće "lutka na koncu, marioneta ministarke kulture Nine Obuljen Koržinek i, naravno, premijera Andreja Plenkovića".

"S ovom garniturom na vlasti oko i u vezi Jasenovca događa se niz svinjarija. Negiranje genocida nad Srbima, što je postao i službeni narativ vlasti, samo je jedna od ružnih manifestacija te prljave rabote, rekao bih i najgora", naveo je Goldštajn.

Prema njegovim rečima, sve što se događa oko Jasenovca u poslednje vreme za njega je, kaže, samo jedan od "kamenčića u mozaiku u kojem se ocrtava nova faza u razvoju istorijskog revizionizma".

"Ali, zbog snažne simbolike koju sa sobom nosi Jasenovac ona je važna, zapravo ključna za razumevanje sadašnjeg trenutka. Situacija je dodatno komplikovana jer u društvu više nema dovoljno jake opozicije takvim stremljenjima. Stranke na levici i centru, koje se načelno kunu u antifašističku tradiciju i slično, kad treba da povuku jasne, konkretne poteze, onda ih nema nigde", naveo je Goldštajn.

Na pitanje na koje konkretno poteze misli, a pred kojima su se političari levice predali, budući da ih se u poslednje vreme izrodilo više, Goldštajn kaže da je najbolji pokazatelj (ne)povratak Trga maršala Tita u Zagrebu. 

"Vraćanje Titovog imena trgu bio bi znak da se ne mirimo s političkim svinjarijama. Bio bi to snažan simbolički potez, politički čin koji bi pokazao da se stvari vraćaju na pravo mesto u hrvatskoj kulturi sećanja u kojoj su već neko vreme vrednosti okrenute naopako: dobro nije više dobro, zlo nije više zlo", naveo je, između ostalog, Goldštajn, autor nedavno objavljene ponovo proširene knjige "Jasenovac".