ЈЕЗИКОМАНИЈА: Јер, је л'?

Уче­ству­је­те у не­ким рас­пра­ва­ма на фо­ру­ми­ма или бло­гу­је­те?  Да ли вам је икад за­па­ра­ла очи или уши ре­че­ни­ца: ЈЕР сте (си) до­бро? у зна­че­њу: Да ли сте (си) до­бро? Не­при­стој­но и не­пра­вил­но, при­зна­ће­те. 

Има то­га и на те­ле­ви­зи­ји, во­ди­те­љи по­не­кад гре­ше. О по­ли­ти­ча­ри­ма да и не го­во­рим, код њих се углав­ном чу­је „је л” и та­мо где тре­ба „јер”...

Ево два при­ме­ра не­пра­вил­не упо­тре­бе ових из­ра­за: Јер све у ре­ду? или Он је до­шао јел сам га по­звао. 

ЈЕР је узроч­ни ве­зник у зна­че­њу ЗА­ТО или ЗА­ТО ШТО. Тре­ба­ло би ре­ћи: Он је до­шао јер сам га по­звао. (Зна­чи: за­то што сам га по­звао) и, у дру­гом слу­ча­ју: Је л' све у ре­ду? (Зна­чи: Да ли је све у ре­ду?) 

Из гре­шке у зна­че­њу про­ис­те­кла је и јед­на од гре­ша­ка у пи­са­њу, та­ко да се ЈЕ Л' у не­ким слу­ча­је­ви­ма, кад се нео­сно­ва­но по­бр­ка с ве­зни­ком ЈЕР, и пи­ше по­гре­шно - спо­је­но! 

Реч­ца ЛИ пи­ше се увек одво­је­но и у свом скра­ће­ном об­ли­ку пи­са­ће­мо је одво­је­но и с апо­стро­фом уме­сто из­о­ста­вље­ног сло­ва И. Овај об­лик се углав­ном ко­ри­сти у го­вор­ном је­зи­ку. Да­кле:

Да ли си до­бро? Је­си ли до­бро? Ни­је ли то про­шло? Ку­да ли си по­шао? 

Је ли све у ре­ду? 

У скла­ду с тим: Је л’ све у ре­ду?  или Ни­је л’ то про­шло?

Да­кле, скра­ћуј­те, то ни­је за­бра­ње­но, али па­зи­те на пи­са­ње! И, на­рав­но, на зна­че­ње ове две слич­не ре­чи!

На­та­ша Мир­ко­вић