JEZIKOMANIJA: Jer, je l'?

Uče­stvu­je­te u ne­kim ras­pra­va­ma na fo­ru­mi­ma ili blo­gu­je­te?  Da li vam je ikad za­pa­ra­la oči ili uši re­če­ni­ca: JER ste (si) do­bro? u zna­če­nju: Da li ste (si) do­bro? Ne­pri­stoj­no i ne­pra­vil­no, pri­zna­će­te. 

Ima to­ga i na te­le­vi­zi­ji, vo­di­te­lji po­ne­kad gre­še. O po­li­ti­ča­ri­ma da i ne go­vo­rim, kod njih se uglav­nom ču­je „je l” i ta­mo gde tre­ba „jer”...

Evo dva pri­me­ra ne­pra­vil­ne upo­tre­be ovih iz­ra­za: Jer sve u re­du? ili On je do­šao jel sam ga po­zvao. 

JER je uzroč­ni ve­znik u zna­če­nju ZA­TO ili ZA­TO ŠTO. Tre­ba­lo bi re­ći: On je do­šao jer sam ga po­zvao. (Zna­či: za­to što sam ga po­zvao) i, u dru­gom slu­ča­ju: Je l' sve u re­du? (Zna­či: Da li je sve u re­du?) 

Iz gre­ške u zna­če­nju pro­is­te­kla je i jed­na od gre­ša­ka u pi­sa­nju, ta­ko da se JE L' u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, kad se neo­sno­va­no po­br­ka s ve­zni­kom JER, i pi­še po­gre­šno - spo­je­no! 

Reč­ca LI pi­še se uvek odvo­je­no i u svom skra­će­nom ob­li­ku pi­sa­će­mo je odvo­je­no i s apo­stro­fom ume­sto iz­o­sta­vlje­nog slo­va I. Ovaj ob­lik se uglav­nom ko­ri­sti u go­vor­nom je­zi­ku. Da­kle:

Da li si do­bro? Je­si li do­bro? Ni­je li to pro­šlo? Ku­da li si po­šao? 

Je li sve u re­du? 

U skla­du s tim: Je l’ sve u re­du?  ili Ni­je l’ to pro­šlo?

Da­kle, skra­ćuj­te, to ni­je za­bra­nje­no, ali pa­zi­te na pi­sa­nje! I, na­rav­no, na zna­če­nje ove dve slič­ne re­či!

Na­ta­ša Mir­ko­vić