ЦРВИ У НАМИРНИЦАМА СВЕ ЧЕШЋИ Откуд тамо, како их се решити КОМЕ ДА СЕ ОБРАТИМО

Испливале су десетине таквих обjава уз приложене фотографије, на којима се виде бели  гамижући црви које ретко кога оставе равнодушног. Најчешће се црви могу наћи у брашну, житарицама, сушеном воћу и орашастим плодовима.

Потрошачи који су пријављивали присутност црва у намирницама најчешће су их уочавали у посластицама – чоколадама и кексима, али и у грицкалицама попут пистаћа и индијског ораха.

Све је подложно инфестацији, чак и флаширана вода

И док не чуди толико присутност црва у орашастим плодовима који се у трговинама продају ринфузно или препаковани, збуњује њихово присуство у неоштећеној и херметички затвореној амбалажи, односно, оригиналним фабричким паковањима. С тим да већини пријављене хране “с црвима” рок трајања није истекао.

-Готово да нема прехрамбеног производа који није подложан инфестацији јајашцима и црвићима различитог порекла, зависно од инсекта који је изазвао инфестацију – велики број врста мушица, мољаца, кућних мува и сличних - објашњава магистар фармације Зденка Коцмур, саветница за храну у Хрватском удружењу за заштиту потрошача.

Коцмур каже да су од пакованих производа најподложнији инфестацији производи који садрже млеко и јаја у праху, какао маслац и какао прах, разне масноће и емулгаторе. Укратко, кондиторски производи. Затим све врсте брашна и крупица, зрнати производи као што су пиринач, јечам, разне популарне интегралне житарице и слични комбиновани производи, млечни производи, месо и сухомеснати производи, воће и поврће.

-Дакле готово све, а нису изузетак ни флаширана вода и напици, иако врло ретко - додаје она. - Често се открију тек кад се отвори амбалажа.

Може бити раније загађено

Напомиње како се, зависно од производно-дистрибутивног сегмента у којем се инфестација догодила, може радити о загађењу већ изворне сировине.

“Могућа је и секундарна контаминација већ пакованог производа у складиштима произвођача или трговца, као и на полицама трговца. Без обзира на то у којем сегменту технолошког ланца је дошло до инфестације, из невидљивих јајашаца и ларви ће се у одређеним условима развити црвићи и затим одрасли инсекти који су инфестацију изазвали. У складиштима и на полицама лако је могуће да се секундарно инфестирају и суседни слични производи, а да сам произвођач за то није крив. Нажалост, инфестације се врло често открију тек кад потрошач код куће отвори амбалажу производа”, истиче Коцмур.

Додаје како увек може бити у питању пропуст у поштовању здравствено-хигијенских стандарда у технолошком производном процесу, што укључује и пакирање прехрамбеног производа.

“Присуство јајашаца, ларви и црвића, као и одраслих јединки инсеката који су изазвали инфестацију прехрамбеног производа не мора нужно бити опасно по здравље потрошача, али треба бити опрезан. Зависи од порекла и врсте самог инсекта, вирулентности ларви и црвића, као и од евентуалних токсина као попратне појаве, опасност за здравље човека може бити алармантна. У сваком случају такав производ није за конзумацију и мора се одмах повући с тржишта”, упозорава ова стручњакиња.

Као саветница за храну у Хрватском удружењу за заштиту потрошача, напомиње да трговци, дистрибутери, увозници и произвођачи морају бити о томе обавештени и предузети хитне мере за сузбијање и елиминацију даљње инфестације.

“Потрошач би требало да обавезно уложи писану рекламацију спорног производа с описом и фотографијом трговцу и/или Државном инспекторату РХ. О свему би требала бити обавештена и јавност кроз све доступне медије”, казала је.