ЦРВИ У НАМИРНИЦАМА СВЕ ЧЕШЋИ Откуд тамо, како их се решити КОМЕ ДА СЕ ОБРАТИМО
Разне потрошачке странице на друштвеним мрежама врве објавама потрошача који у прехамбеним производима купљеним у домаћим продавницама проналазе црве.
Испливале су десетине таквих обjава уз приложене фотографије, на којима се виде бели гамижући црви које ретко кога оставе равнодушног. Најчешће се црви могу наћи у брашну, житарицама, сушеном воћу и орашастим плодовима.
Потрошачи који су пријављивали присутност црва у намирницама најчешће су их уочавали у посластицама – чоколадама и кексима, али и у грицкалицама попут пистаћа и индијског ораха.
Све је подложно инфестацији, чак и флаширана вода
И док не чуди толико присутност црва у орашастим плодовима који се у трговинама продају ринфузно или препаковани, збуњује њихово присуство у неоштећеној и херметички затвореној амбалажи, односно, оригиналним фабричким паковањима. С тим да већини пријављене хране “с црвима” рок трајања није истекао.
-Готово да нема прехрамбеног производа који није подложан инфестацији јајашцима и црвићима различитог порекла, зависно од инсекта који је изазвао инфестацију – велики број врста мушица, мољаца, кућних мува и сличних - објашњава магистар фармације Зденка Коцмур, саветница за храну у Хрватском удружењу за заштиту потрошача.
Коцмур каже да су од пакованих производа најподложнији инфестацији производи који садрже млеко и јаја у праху, какао маслац и какао прах, разне масноће и емулгаторе. Укратко, кондиторски производи. Затим све врсте брашна и крупица, зрнати производи као што су пиринач, јечам, разне популарне интегралне житарице и слични комбиновани производи, млечни производи, месо и сухомеснати производи, воће и поврће.
-Дакле готово све, а нису изузетак ни флаширана вода и напици, иако врло ретко - додаје она. - Често се открију тек кад се отвори амбалажа.
Може бити раније загађено
Напомиње како се, зависно од производно-дистрибутивног сегмента у којем се инфестација догодила, може радити о загађењу већ изворне сировине.
“Могућа је и секундарна контаминација већ пакованог производа у складиштима произвођача или трговца, као и на полицама трговца. Без обзира на то у којем сегменту технолошког ланца је дошло до инфестације, из невидљивих јајашаца и ларви ће се у одређеним условима развити црвићи и затим одрасли инсекти који су инфестацију изазвали. У складиштима и на полицама лако је могуће да се секундарно инфестирају и суседни слични производи, а да сам произвођач за то није крив. Нажалост, инфестације се врло често открију тек кад потрошач код куће отвори амбалажу производа”, истиче Коцмур.
Додаје како увек може бити у питању пропуст у поштовању здравствено-хигијенских стандарда у технолошком производном процесу, што укључује и пакирање прехрамбеног производа.
“Присуство јајашаца, ларви и црвића, као и одраслих јединки инсеката који су изазвали инфестацију прехрамбеног производа не мора нужно бити опасно по здравље потрошача, али треба бити опрезан. Зависи од порекла и врсте самог инсекта, вирулентности ларви и црвића, као и од евентуалних токсина као попратне појаве, опасност за здравље човека може бити алармантна. У сваком случају такав производ није за конзумацију и мора се одмах повући с тржишта”, упозорава ова стручњакиња.
Као саветница за храну у Хрватском удружењу за заштиту потрошача, напомиње да трговци, дистрибутери, увозници и произвођачи морају бити о томе обавештени и предузети хитне мере за сузбијање и елиминацију даљње инфестације.
“Потрошач би требало да обавезно уложи писану рекламацију спорног производа с описом и фотографијом трговцу и/или Државном инспекторату РХ. О свему би требала бити обавештена и јавност кроз све доступне медије”, казала је.