ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Путеви силе

Не зна се ко се коме више повија и умиљава. Као млади избеглица из Словеније никада се није бавио грожђем, лозом и вином. Посрећило му се да је виноград купио од др Владе Ковача, тада у нас највећег зналца и ауторитета у овој струци. Сила је сорта селекционара др Симе Лазића, признате 1988. Ковач је њен коаутор. Засадио ју је на пола хектара свог винограда, на Банстолу, величине једног хектара.

Милану је то била највећа гаранција да се ради о сорти будућности. Својом добротом и радиношћу свидео се великом винском стручњаку: све до недавно, до своје смрти, био му је саветник и помагач у пословима од резидбе у винограду до прераде грожђа и неге вина у подруму.

Све то било је велико богатство које се не испушта из руку. За сорту која даје вино по мери нашег човека, Милан Петровић је имао драгоценог саветника како да најбоље искористи потенцијале која она пружа.

На силу сам се „упецао” много раније од Милана. Влада Ковач је био мој пријатељ и у младости, заједно смо и студирали и учили на новосадском Пољопривредном факултету. По завршетку студија сретали смо се на многим светским и домаћим винским догађањима - сајмовима, оцењивањима, саветовањима, конгресима.

Он као уважени светски експерт, а ја као професионални новинар. По повратку у Нови Сад, почетком деведесетих, у његовом топлом дому често смо у разговорима уз чашицу његовог ризлинга италијанског и силе, дочекивали зоре.

У покушајима да откријем тајне силе, бескрајно сам уживао у њеним винским испарењима која, чинило ми се, нико од нас, од кад вина постоје на планети није могао да региструје.

Прву бербу силе Милана Петровића из 2003. године препоручио сам Салашу 137 на Ченеју. Гости Салаша, претежно Београђани, нису крили своје одушевљење уживањем у њеној разноврсности, нечем другачијем и неочекиваним.

Како ми један од њих рече: „То ми се свиђа, забавља ме, најлепше се осећам кад откријем то изненађење које није било очекивано”.

Салаш 137 је тако постао колевка у којој су његови власници и запослени „љуљали” ово, до тада, анонимно вино. И дан-данас, свакодневно се може чути њихова прича која прати ово вино. Прича о лози и људима, истинита и истовремено сетна и радосна. О томе како је наш чувени селекционар хтео да поправи једну нашу, биолошки веома вредну сорту, која даје грожђе из којег се цеди танушно вино, познатије као „кочијашко”.

Ради се о ружици или кевединки, сорти панонских песковитих терена између Дунава и Тисе, некад веома заступљеној у Панонији. Сима Лазић је желео да њеним потомцима да мало племићке „плаве крви” и укрстио је са првом светском сортом шардонеом, пореклом из Бургундије у Француској.

После дугогодишњих послова на укрштању на Огледном добру некадашњег Института у Сремским Карловцима, кад је посао добијању нове сорте био при крају, Сима Лазић је изненада преминуо. Папиролошки део посла око „порођаја” одрадили су његови млађи сарадници др Влада Ковач и др Петар Циндрић. Нису дуго размишљали око имена на крштењу. Од почетних слова имена и презимена свог старијег колеге добили су име сила.

Леп глас са Ченеја о сили брзо се ширио. Београђани улазећи у ресторан наручују „кило силе”, а кад припремају славу, свадбу, крштења и друга кућна славља одлазе у Сремске Карловце и на прагу Миланове винарије пуне своје пртљажнике силом, али и пробусом, мерлоом, талијанским ризлингом...

Ни други виноградари не седе скрштених руку. Наручују лозне калемове, подрижу нове плантаже, све популарније сорте.  Не смета им што је она још неиспитана, непознаница и енолошки и виноградарски. Тражи се. 

Милан Петровић више није усамљен. Његовим путем кренуло је много виноградара, не само у Срему. Има их у Бачкој, а чујем и у Италији. Од ове године, највећи расадник лозних калемова на свету, задруга ВЦР у Раушеду у Италији уврстила га је у каталог своје понуде. Коначно су успели да добију ауторско право од сремскокарловачког Департмана Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Достигавши производњу већу од ститину хиљаа литара, Петровић је ових дана лансирао и свој први пенушац силу. Одушевио је све категорије винољубаца, пођеднако и старијих и млађих, мушкараца и жена. О томе идуће недеље.