Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Putevi sile

14.07.2024. 13:00 13:13
Piše:
Foto: B. Lučić/Petar Samardžija

Milan Petrović ne ispušta silu iz ruku. Od kako je kupio vinograd 2003. godine na kome rađa, na pola hektara, ona je njegova pouzdana loza uzdanica.

Ne zna se ko se kome više povija i umiljava. Kao mladi izbeglica iz Slovenije nikada se nije bavio grožđem, lozom i vinom. Posrećilo mu se da je vinograd kupio od dr Vlade Kovača, tada u nas najvećeg znalca i autoriteta u ovoj struci. Sila je sorta selekcionara dr Sime Lazića, priznate 1988. Kovač je njen koautor. Zasadio ju je na pola hektara svog vinograda, na Banstolu, veličine jednog hektara.

Milanu je to bila najveća garancija da se radi o sorti budućnosti. Svojom dobrotom i radinošću svideo se velikom vinskom stručnjaku: sve do nedavno, do svoje smrti, bio mu je savetnik i pomagač u poslovima od rezidbe u vinogradu do prerade grožđa i nege vina u podrumu.

Sve to bilo je veliko bogatstvo koje se ne ispušta iz ruku. Za sortu koja daje vino po meri našeg čoveka, Milan Petrović je imao dragocenog savetnika kako da najbolje iskoristi potencijale koja ona pruža.

Na silu sam se „upecao” mnogo ranije od Milana. Vlada Kovač je bio moj prijatelj i u mladosti, zajedno smo i studirali i učili na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Po završetku studija sretali smo se na mnogim svetskim i domaćim vinskim događanjima - sajmovima, ocenjivanjima, savetovanjima, kongresima.

On kao uvaženi svetski ekspert, a ja kao profesionalni novinar. Po povratku u Novi Sad, početkom devedesetih, u njegovom toplom domu često smo u razgovorima uz čašicu njegovog rizlinga italijanskog i sile, dočekivali zore.

Na silu sam se brzo „navukao”. U moru naših bućkuriša i vinskih poluproizvoda kojima je potrebna soda, vratila mi se vera u naše vino, u postojanje lepše strane njegove budućnosti.

U pokušajima da otkrijem tajne sile, beskrajno sam uživao u njenim vinskim isparenjima koja, činilo mi se, niko od nas, od kad vina postoje na planeti nije mogao da registruje.

Prvu berbu sile Milana Petrovića iz 2003. godine preporučio sam Salašu 137 na Čeneju. Gosti Salaša, pretežno Beograđani, nisu krili svoje oduševljenje uživanjem u njenoj raznovrsnosti, nečem drugačijem i neočekivanim.

Kako mi jedan od njih reče: „To mi se sviđa, zabavlja me, najlepše se osećam kad otkrijem to iznenađenje koje nije bilo očekivano”.

Salaš 137 je tako postao kolevka u kojoj su njegovi vlasnici i zaposleni „ljuljali” ovo, do tada, anonimno vino. I dan-danas, svakodnevno se može čuti njihova priča koja prati ovo vino. Priča o lozi i ljudima, istinita i istovremeno setna i radosna. O tome kako je naš čuveni selekcionar hteo da popravi jednu našu, biološki veoma vrednu sortu, koja daje grožđe iz kojeg se cedi tanušno vino, poznatije kao „kočijaško”.

Radi se o ružici ili kevedinki, sorti panonskih peskovitih terena između Dunava i Tise, nekad veoma zastupljenoj u Panoniji. Sima Lazić je želeo da njenim potomcima da malo plemićke „plave krvi” i ukrstio je sa prvom svetskom sortom šardoneom, poreklom iz Burgundije u Francuskoj.

Posle dugogodišnjih poslova na ukrštanju na Oglednom dobru nekadašnjeg Instituta u Sremskim Karlovcima, kad je posao dobijanju nove sorte bio pri kraju, Sima Lazić je iznenada preminuo. Papirološki deo posla oko „porođaja” odradili su njegovi mlađi saradnici dr Vlada Kovač i dr Petar Cindrić. Nisu dugo razmišljali oko imena na krštenju. Od početnih slova imena i prezimena svog starijeg kolege dobili su ime sila.

Lep glas sa Čeneja o sili brzo se širio. Beograđani ulazeći u restoran naručuju „kilo sile”, a kad pripremaju slavu, svadbu, krštenja i druga kućna slavlja odlaze u Sremske Karlovce i na pragu Milanove vinarije pune svoje prtljažnike silom, ali i probusom, merloom, talijanskim rizlingom...

Ni drugi vinogradari ne sede skrštenih ruku. Naručuju lozne kalemove, podrižu nove plantaže, sve popularnije sorte.  Ne smeta im što je ona još neispitana, nepoznanica i enološki i vinogradarski. Traži se. 

Ljubitelje vina osvaja svojom lakoćom, lepršavošću, finim kiselinama i neopisivom lepotom i diskretnošću aroma, u kojima se samo naslućuju geni majke šardonea. Rodnost joj je izvanredna i, što je zanimljivo, pri povećanom rodu ne gubi mnogo na kvalitetu vina.

Milan Petrović više nije usamljen. Njegovim putem krenulo je mnogo vinogradara, ne samo u Sremu. Ima ih u Bačkoj, a čujem i u Italiji. Od ove godine, najveći rasadnik loznih kalemova na svetu, zadruga VCR u Raušedu u Italiji uvrstila ga je u katalog svoje ponude. Konačno su uspeli da dobiju autorsko pravo od sremskokarlovačkog Departmana Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Dostigavši proizvodnju veću od stitinu hiljaa litara, Petrović je ovih dana lansirao i svoj prvi penušac silu. Oduševio je sve kategorije vinoljubaca, pođednako i starijih i mlađih, muškaraca i žena. O tome iduće nedelje.

Piše:
Pošaljite komentar
VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Riđički vinski put

VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Riđički vinski put

07.07.2024. 13:00 11:54
VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Bio je vašar

VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Bio je vašar

30.06.2024. 13:00 11:24
VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Nesporazumi oko grašca

VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Nesporazumi oko grašca

23.06.2024. 13:00 11:31