ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Риђички вински пут
Пре више од 20 година, групи младих винољубаца одушевљених прелепом ароматичношћу пиноа сивог палићког подрума, ретког тада код нас, виноградарски доајен др Лазар Аврамов, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду је рекао: „Реч је о сорти будућности, која се све више шири, њени сертификовани калемови наручују се у свету годину-две унапред.
На већим површинама има је само на неколико подручја у свету: Алзас, северна Италија и Орегон у Америци. Суботичко-хоргошки песак има велике шансе да им се прикључи. Палић треба да буде пресликан Алзас у Француској, његови „сивци” су и најбољи. Искуства стечена на шест хектара на Палићу, у винограду одмах поред винарије, то из године у годину потврђују”.
Биле су то године краја наше шприцерашке ере, у којој су се деценијама масовно пили углавном само шприцери. Кисела вина пресечена и поправљена содом или минералном водом. Само у Београд годишње је из Вршца стизало више од десет милиона литара банатског ризлинга. Озбиљнији конкурент био му је само Навипов карловачки ризлинг. Била су то времена велике сарадње тих двају винских кућа са Књазом Милошем.
Деценијама формиран укус на шприцерима није трпео ароматична вина, за највећи број наших винољубаца она су била „парфимисана” и непожељна.
Велики зналац професор Аврамов на време је предсказао да за ароматичне сорте долазе нова времена. Наша вина, говорио је, имају мало мање тела, од алзашких, али су богатија у аромама. А то треба да захвале повољном садржају калцијума, зато су наши пескови идеални за ароматичне сорте.
Ако вас вино доведе у дилему шта радити: уживати у мирисима или се препустити укусима, онда је то право вино, вино задовољства и уживања. Вино без мириса, за мене је као „празан бурак”.
Великог учитеља Лазе Аврамова, сетио сам на овогодишњем јунском Интерфесту, одржаном 21. пут на новосадском Тргу Светозара Милетића. То што је он говорио о Палићу, као нашем Алзасу, управо се сада, после толико година, потврђује. Али уместо на Палићу, Алзас се „пресликава” на Риђичком песку.
То је једно од три виногорја Суботичког виноградарског рејона. Уз Палићки и Хоргошки, Риђички је ново тек откривено, на његовом западном делу. На песковитим теренима, уз државну границу од Бачког брега на западу до почетка Телечке висоравни на истоку. На благо заталасаним пољима песка, чудесне пепељастобраонкасте, понегде и црне боје.
Панонске пешчаре красе боје песка: сиви, сивожути, смеђи, црни... Песак, међутим, није једноличан. Земљиште са повишеним садржајем песка могу бити погодна за гајење винове лозе, али када имају одређену количину глине и хумуса - каже професор др Иван Куљанчић у свом најновијем делу „Биологија и екологија в. лозе”: „Таква су земљишта око Риђице, близу Сомбора, или на Бисерном острву где се стотинама година, веома успешно, гаји лоза.
Сличних земљишта има и у долини Западне Мораве, од Трстеника, преко Крушевца, до Сталаћа и Јужне Мораве. Знатно слабија су земљишта у Суботичко-хоргошкој пешчари на Делиблатском песку, где је још више садржаја песка и мање глине...
Традиција гајења винове лозе која траје вековима на риђичком песку у другој половини прошлог века, безмало је била прекинута. Последњих година чокот доживљава своје васкрснуће.
На Интерфесту прошлог месеца сам срео власнике винарија Врт, Заба и Швељо. Радослав Трипковић, Бранко Мунижаба и Зоран Швељо, нису познавали професора Лазу Аврамова, али су на чудесан начин потврдили његов наук о ароматичним винским сортама и њиховој перспективи на пешчаним земљиштима. Трифковићев сиви пино се са већ првим бербама сврстао у ред најбољих белих вина у Србији.
Јелена Мунижаба, која води производњу у винарији Заба, креирала је палаву, која се са великог оцењивања у Бечу, вратила са златом са највише карата, а Зоран Швељо маестрално потврђује да је совињон бели глобална сорта локалног карактера. Његов совињон је фасцинантан у својој уникатности коју му подарује риђички песак. Да му је с правом злато и у имену С(ау)вигнон.
Риђичани су прошле године промовисали и свој Вински пут, о њима се говори, вина су им тражена и цењена. Пролетос су са својим винима представљали нашу земљу на једном од највећих сајмова вина на свету у Верони у Италији.
Риђице као место има све услове за развој туризма и на томе се увелико ради. Један од озбиљнијих и актуелних пројеката је обнова каштела племићке породице Ковач сазданог на самом почетку 19. века. Будућа функција обновљеног здања везује се и за рад све већег броја винара у месту који су већ познати на нашој енолошкој мапи. Грађевинска дозвола већ постоји. Очекује се расписивање конкурса за извођача радова.
