РЕЧ КРИТИКЕ "Потез пером" изгубљене приче Терија Прачета
(Лагуна, 2024)
„Потез пером“ је збирка изгубљених и постхумно поновно сакупљених прича чувеног Терија Прачета, популарног оца „Дисксвета“. Приповетке су објављиване у часописима током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, и многе од њих су потписане под псеудонимом, што је још више отежало њихов каснији проналазак с обзиром да их је Прачет, по речима свог агента „сакрио, а потом плански потпуно заборавио на њих“. Али није било потребе заборављати, а још мање сакривати – у питању је двадесетак духовитих причица у којима Прачет с уобичајеном лакоћом приповеда о чудним заплетима, са препознатљивом мешавином подсмеха и љубави према својим јунацима.
Вероватно се легије фанова „Дисксвета“ никад не би сложиле, али читајући ове приче раног Прачета, чини се да је штета што је везао свој скоро целокупни опус за један универзум. Колико год луцидни били наративи „Дисксвета“, и колико год мајсторски писани, после превише прочитаних редова, ипак се чини да постају мало маниристички, и ограничени. Коначно, управо тамо где му је имагинација била сасвим ослобођена од све окошталијих оквира „Дисксвета“, Прачет се остварује највише – као у „Камионацима“ који се показују скоро па генијални у врцавој игри извртања наших цивилизацијских конвенција и истина које узимамо здраво за готово.
Поново откривени текстови раног Прачета у „Потезу пером“ откривају потенцијал који можда никада до краја није испуњен у пуној слободи разиграности – овде његова машта лута најразличитијим откаченим темама – од баштенских патуљака који организују бизнис са туристима код ужаснутог власника баште, преко времепловног експреса који сваки дан пролази преко исте плаже у Блекберију, до коња који без неког нарочитог разлога почиње да говори. Многе од прича смештене су у измишљени енглески градић Блекбери у ком се стално дешавају тако чудне ствари да су грађани већ углавном и навикли, и који са својим ситним и откаченим људским причама помало подсећа на више фантазијску верзију Сингеровог откаченог Хелма, или Штајнбекове бескрајно шармантне Улице сардина.
Настасја Писарев
