БРКОВИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ ИСТОРИЈУ Како су дефинисали мушки идентитет, открива поставка у Зрењанину

Изложба ће зрењанинској публици бити доступна до 28. априла, а надлежна за ову поставку је виши кустос етнолог Ксенија Ђукић. Ауторско вођење кроз ову занимљиву изложбу заказано је за уторак, 8. априла, у 19 часова. 

На изложби „Украс мушког лица – брк” бркови су сагледани кроз културно-историјску перспективу, као део модних трендова и као важан елемент изградње мушког идентитета у 19. веку. 

Ова тема публици ће бити представљена кроз портретне фотографије, модне гравире и рекламне огласе из поменутог периода. Изложбу чине и текстови о стиловима бркова који су били најпопуларнији, утицају војске на увођење обавезе ношења, односно неношења бркова, као и други интересантни подаци до којих је, у својим истраживањима, дошла ауторка Ивана Јовановић Гудурић. 

Како је тема моде ношења бркова непосредно повезана са историјом берберског заната, на изложби ће бити приказани и предмети из Колекције берберског заната из фонда Музеја града Новог Сада.

„Бркови и брада не могу се посматрати одвојено од мушког лица, а изгледу лица и уопште главе, у свакој култури и у свакој епохи, посвећивала се посебна пажња. У томе се крију, религијски, етички, хигијенски, а напослетку и модни разлози. Тако и ношење или неношење бркова и браде, њихов облик и изглед, шаљу мноштво порука о особи чије лице красе”, кажу у зрењанинском музеју.

Бркови су током историје представљали симболе мушкости, у једном периоду историје били су обавезни за мушкарце који су испуњавали војне обавезе, а у 19. веку постају важан део модних трендова. 

„Облик бркова и браде кретао се од разбарушеног романтичарског изгледа до брижљиво обликованих ‘бакенбарда’. Крајем 19. и почетком 20. века ношење браде почиње да излази из моде, док ношење бркова постаје питање стила и софистицираности”, наводе у Народном музеју Зрењанин и додају да су најпопуларнији стилови бркова у 19. веку били мађарски, империјалистички и волан.